Вести

Рада Ђуричин (Вршац, Краљевина Југославија , 31. мај 1934.) је српска глумица. Рођена је у Вршцу од оца Маринка, православног свештеника, и мајке Милеве. Дипломирала је 1958. године на Факултету драмских уметности, на класи са Николом Симићем, Ружицом Сокић и Батом Живојиновићем и 1961. године на Филозофском факултету у Београду српски језик и књижевност. Дебитовала је на сцени Народног позоришта у Београду 1958. године главном улогом у представи Дневник Ане Франк. Члан је ансамбла ЈДП-а од 1959. године. Удата је за др Драгослава Поповића, некадашњег професора нуклеарне физике на Електротехничком факултету у Београду. Имају сина Радана који је филмски сниматељ. Награде: Златна медаља за заслуге поводом Дана државности Републике Србије, 2017. године, Златни ћуран за животно дело на фестивалу Дани комедије у Јагодини 2014. године, Нушићева награда за животно дело глумцу комичару 2019. године, Вукова награда за нарочите резултате остварене у стваралачком раду на ширењу културе, образовања и науке у Републици Србији и на свесрпском културном простору, 2007. године и Статуета Ћуран за улогу у представи ,,Вуци и овце” на фестивалу Дани комедије у Јагодини 1975. године

Рајко Петров Ного (Борија, 13. мај 1945. - Београд, Србија, 28. новембар 2022. године) српски је песник, есејиста и књижевни критичар. Редовни је члан Академије наука и уметности Републике Српске и члан Сената Републике Српске. Рајко Петров Ного је рођен по завршетку Другог светског рата, од оца Петра и мајке Стане, у Загорју, у старој Херцеговини. Старином је од Рашевића (где припада и Марко Миљанов) из племена Кучи у Црној Гори. Средње име Петров узео је по оцу. Презиме Ного је узето од једног надимка Рашевића. Као дечак дошао је из родних Борија у Сарајево и ту започео школовање. Након основне школе завршио је Учитељску школу у Сарајеву, дипломирао је Југословенску књижевност и српскохрватски језик на сарајевском Филозофском факултету, а магистрирао на Филолошком факултету у Београду. Радио је као уредник у издавачком предузећу „Веселин Маслеша“ 1972-1982, затим као уредник београдског БИГЗ-а 1982-1999. године. Преселио се 1982. године из Сарајева у Београд. Од 2000. године предаје поезију и критику на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву. За дописног члана Академије наука и уметности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног 21. јуна 2004. године. Члан је Удружења књижевника Србије. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. године предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности. Члан је првог сазива Сената Републике Српске од 1997, а поново је изабран 9. априла 2009. године. Рајко Петров Ного српски песник, есејиста и књижевни критичар преминуо је 28. новембра 2022. године, у Београду, у 78. години.

Гост 39. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Саво Стијеповић, значајни савремени српски писац.

Романескни опус Сава Стијеповића, темати часописа „Градац“ о Џиму Морисону, Џеку Керуаку и панку које је приредио наш гост, филмови и књиге које сведоче о значају седме уметности, некe су од тема емисије која ће бити емитована 25. децембра на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Гост 38. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је књижевник Мухарем Баздуљ.

Глумица Лида Барова као књижевни јунак, филмски опус Франтишека Чапа у социјалистичој Југославији, фимлови рађени по књижевним делима наших најзначајнијих писаца, некe су од тема емисије која ће бити емитована 11. децембра на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Раде Шербеџија (Бунић, 27. јул 1946) српски и хрватски је филмски, телевизијски и позоришни глумац. Рођен је 27. јула 1946. године у српској породици у личком селу Бунић, код Титове Коренице у данашњој Републици Хрватској. Отац му се звао Данило (1913.-2017), а мајка Стана. Раде је одрастао у Славонији, у Винковцима. Матурирао је у винковачкој гимназији. Дипломирао је 1969. године на Академији за позориште, филм и телевизију у Загребу, након чега је убрзо ангажован у загребачком драмском казалишту Гавела. Након тога наизменично ради као слободни уметник, с ангажманом у ХНК Загреб, те поново у „Гавели“. Надарен, посебне глумачке технике, и рационалан и темпераментан, сугестиван, врсне дикције, с лакоћом изводећи и физички најтеже сцене, показао се подједнако уверљив у улогама класичног (нпр. Шекспирови Хамлет и Ричард III) и модерног репертоара (нпр. Ибзенов Пер Гинт) - у разним жанровима, и у позитивним и у негативним ликовима. Добитник је многих признања (трипут награђен на Стеријином позорју, Награда „Владимир Назор“, Награда „Дубравко Дујшин“, Награда „Орландо“ на Дубровачким љетним играма). На филму је дебитовао споредном улогом у Илузији (1967) Крсте Папића, док прву главну - младића на животној прекретници - тумачи у Гравитацији или фантастичној младости чиновника Бориса Хорвата (1968) Б. Иванде.