Гертруда Мунитић (Омиш, Далмација, Краљевина Југославија, 30. јул 1939.) је оперска певачица. Отац јој је био музичар, члан ХНK-а Сплит и диригент аматерских хорова. Завршила је средњу музичку школу у Сплиту, свирала је клавир и виолончело. Рано је почела да наступа у позоришту. Две године је хонорарно певала у сплитском позоришту, а онда јој је стални ангажман понудило осјечко позориште, у којем је провела пуних десет година. Дуги низ година била је чланица сарајевске опере. У богатој каријери освојила је бројне награде, међу осталима и Шестоаприлску награду Града Сарајева и награду ,,27. јули БиХ" за креације у ,,Rigolettu", ,,Traviati", ,,Кiss me Кate" и ,,My Fair Lady", те била миљеница многих љубитеља опере, одувек је привлачила занимање јавности. Године 2007. преселила се из Сарајева у Загреб где и данас живи.

Филмографија - телевизијске улоге: ,,Седам плус седам" као Гертруда (1979.), ,,Kарађоз" као Нигар-Ханим (1971.) и ,,Наше мало мисто" као успаљена пацијенткиња у докторовој ординацији (1971.). Филмске улоге: ,,Стари Београд" (1981.). Отац јој је због политике био осуђен на смрт стрељањем. Тито га је помиловао. Гертруда je певала Титу 14 пута. Страни медији су је 70.-тих прогласили Титовом четвртом супругом. Звали су је у Америку под условом да јој поред имена на плакату пише да је Титова супруга. Бројни домаћи медији представљали су је као његову љубавницу. Она је то неколико пута демантовала.