Александар Алек Вукадиновић (Милановац, Пећ, 13. септембар 1938.) је српски песник. Детињство је провео у Андријевици, једно време живео је у Пећи, до пресељења породице у Београд. Школовао се у Андријевици, Пећи и Београду, у коме живи од 1959. године. Био је председник Београдске секције писаца Удружења књижевника Србије (1982-1984). Поред поезије, пише лирску прозу, чланке и есеје о књижевности. Једно време био је уредник часописа Удружења књижевника Србије Relations. На Трећем програму Радио Београда коментарисао је појаве у култури и уметности (1972-1979). Држао је курс креативног писања у Дому културе Студентски град у Београду. Заступљен је у бројним антологијама српске поезије у земљи и свету и у већини међународних енциклопедија и лексикона. Превођен је на стране језике. Члан је Српског ПЕН клуба и Удружења књижевника Србије. У оквиру манифестације „Дучићеви дани“, 6. и 7. априла 2013. у Требињу одржан је дводневни научни скуп о песничком делу Алека Вукадиновића.
Дела - Поезија: Први делиријум, 1965, Кућа и гост, 1969, Трагом плена и коментари, 1973, Далеки укућани, 1979, Укрштени знаци, 1988, Ружа језика, 1992, Тамни там и беле басме, 1995, Божји геометар, 1999, Песнички атеље, 2005, Песнички атеље 2, 2017. и У ватри се Бог одмара, 2018. године. Изабране песме: Поноћна чаровања, 1981. Песме потоњег времена, 1990, Бајка, кућне слике, 1992, Ноћна трилогија (сабране песме из збирки: Ружа језика, Тамни тамтам и беле басме и Божји геометар), 2002, Песме, СКЗ, 2003, Песнички атеље, 2005. и Књига прстенова, 2007. године. Преведене књиге: Seleced Poems (избор песама на енглеском, превео Дејвид Хил), Милано, 1989. и Dream and Shadow (избор песама на енглеском), Торонто, 2002. године. Поетска проза: Душа сећања, 1989. године.
Награде: Награда „Милан Ракић”, за књигу Поноћна царовања, 1981, Дисова награда, 1992, Награда „Бранко Миљковић”, за књигу песама Ружа језика, 1992, Повеља Београдског универзитета, 1993, Награда „Радоје Домановић”, 1994, Награда првог Сајма књига православних земаља у Пећи, 1995, Нолитова награда, 1996, Змајева награда, за књигу Тамни там и беле басме, 1996, Награда „Станислав Винавер”, за књигу Тамни там и беле басме, 1996, Дучићева награда, за збирку Песме, 1999, Награда „Жичка хрисовуља”, 2000, Награда „Лаза Костић”, за књигу песама Ноћна трилогија, 2002, Награда „Драинац”, за књигу песама Ноћна трилогија, 2002, Награда „Кочићева књига”, 2003, Награда „Грачаничка повеља”, 2003, Награда „Заплањски Орфеј”, 2005, Награда „Десанка Максимовић”, 2006, Награда „Јефимијин вез”, 2006, Награда града Београда „Деспот Стефан Лазаревић”, 2017, Награда града Београда, 2018. и Награда „Меша Селимовић”, за збирку песама У ватри се бог одмара, 2019. године.
