Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Инфо
  4. Вести
  5. Механе по плану, ниједан механџија по плану!
Вести
Погодака: 1124

Долазећи овамо понављао сам себи стереотипну реченицу из петпарачких сценаристичких предложака и филмских прича - Мени се ово не догађа. Хтео сам да се уштинем за образ или уједем за усну. Када стојим пред овом сликом чини ми се да сам пред властитом надгробном плочом. Душка препознајем али никако да се присетим ко је овај други са њим. Од како се налазим у раној фази дружења са господином Паркинсоном, заборављам близу а памтим далеко. Биће то почетак једног дивног и дугог пријатељства. Теши ме што се он дружио и са многим познатим личностима, по које је то било погубно. Шта има везе!? Па, замислите да се дружите са неким без везе.

Мене је у то време стално вукла и привлачила некаква електромагнетна сила ка онима који су били дисиденти. Томе једноставно нисам могао да одолим. Душко Трифуновић је то свакако био. Дакле, дисидент наспрам уштогљеног књижевног естаблишмента који се нпр. залагао за стихове типа - Киша пада, лавабо, ја те волим, прозор, које нико не разуме. Песме Душка Трифуновића су разумели сви. Неке од њих трају, ево и након пола века. За храст, па је много! Када су хтели да омаловаже поезију Душка Трифуновића сврставали су је у радничко песништво јер је он био машинбравар и шумар једно време. Како је то радио предано, исто тако почео је да пише песме за рок групе и поп певаче. Прву песничку награду Душко Трифуновић је добио управо у Новом Саду, где је преминуо, па тек онда након тога у Сарајеву и БиХ одакле је отишао. Затим су уследиле и награде по свим музичким фестивалима у ондашњој великој земљи. Владајући књижевни кругови то нису могли никако да му опросте и истрпе, па је тако Душко Трифуновић постао више познат, него признат а оне који су писали песме намењене поп и рок култури нису звали песницима већ текстописцима. Међутим, за Душка Трифуновића поезија је постајала универзум тек у оном тренутку када песма може да се пева и прави микрокосмос када се за суве речи ураде композиција и аранжман.

Вести
Погодака: 1280

Николај Жличар (Ормож, ФНРЈ, 16. јануар 1949. - Словењ Градец, Словенија, 26. април 2023.) Николај Жличар, словеначки диригент, рођен је у Орможу у породици саобраћајног инжењера Франка и Аделаиде Жличар. Младост је провео у Дубровнику, где је похађао гимназију 1963-1967, а средњу музичку школу завршио је 1967. године. Потом је студирао дириговање код Данила Шваре на Глабо академији у Љубљани и дипломирао 1971. и завршио постдипломске студије код Антона Нанута (1974). Као студент, водио је хор Винко Водопивец. Николај Жличар је био и диригент у Опери Народног позоришта у Београду.

Вести
Погодака: 1294

Гост 53. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Светислав Басара, један од најзначајнијих савремених српских писаца.

Књига „Савез духова“ чији су коаутори Бранко Кукић и Светислав Басара, филм „Бумеранг“ рађен по Басарином сценарију, драмско стваралаштво Светислава Басаре, неке су од тема емисије коју можете погледати 12. новембра 2023. године на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Вести
Погодака: 1860

Редитељ Слободан Д. Пешић, рођен је у Новом Саду 1. јануара 1956. године. Студирао је археологију у Београду а затим у Вашингтону филмску режију. Режирао је и ТВ драму Рианон, и написао сценарија за филмове Псеће срце и Punta Rossa. Са Ени Готлиб написао је књигу Kоцка о психолошкој игри, насталој на просторима екс-Југославије, која је освојила читав свет, од Америке до Јапана. Удружење филмских уметника Србије доделило је престижне награде за 2021. годину а за филмско стваралаштво у категорији дугометражног играног филма, признање је припало Слободану Пешићу за режију филма ,,Не играј на Енглезе”. Случај Хармс је југословенски и српски филм који је режирао Слободан Д. Пешић а снимљен је 1987. године. Фестивал у Пули - награда Kокан Ракоњац за режију. Ово је прича о писцу Данилу Ивановичу Хармсу који је био прогоњен од совјетске власти. Описујући у својим књигама необичне случајеве и догађаје и сам постане део њих, од органа државне безбедности. Интервју са редитељем Слободаном Д. Пешићем снимио је Зоран Рајић, аутор документарног серијала Библиофонотека, јуна 1988. године, одмах по повратку са фестивала у Кану, где је његов филм Случај Хармс представљао југословенску кинематографију у посебном програму Известан поглед. Ово је прича о том аутору и његовом култном филму.

Вести
Погодака: 1784

Гошћа 52. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је преводитељка Софија Вуковић Петрик.

Преводилачки рад Софије Вуковић Петрик, рецепција норвешке књижевности у Србији, најбољи филмови рађени по књижевним делима, неке су од тема емисије коју можете погледати 29. октобра 2023. године на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!