Љиљана Стјепановић (Београд, ФНР Југославија, 15. јун 1952. године) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица. Битне улоге: Срећни људи - Озренка Солдатовић, Породично благо - Сида Пандуровић, Бољи живот - Елеонора Мајковић, Стижу долари - Тања, Село гори а баба се чешља - Радојка. Љиљана Стјепановић је Факултет драмских уметности завршила у класи Огњенке Милићевић, заједно са Богданом Диклићем, Лазаром Ристовским, Снежаном Савић, Радошем Бајићем и Златом Петковић. Читав радни век провела је као првакиња Позоришта на Теразијама, где је одиграла значајан репертоар за који је добила највећа признања.

Награде, али и популарност, нису је мимоишле и за роле у бројним телевизијским остварењима. Најшира публика памти је још од дебитантских Музиканата, преко Срећних људи, Породичног блага и Љубави, навике, панике, до упечатљиве улоге у серији Село гори а баба се чешља. Добитница је Награде Жанка Стокић, за изузетан допринос српској филмској, телевизијској и позоришној уметности (22. фебруар 2013.), Нушићеве награде, за животно дело глумцу комичару (2009.), две Статуете Ћуран, на Данима комедије у Јагодини (1998. и 2003.).

Опширније...

Гост 59. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Милош Петрик, књижевник и преводилац.

Белетристички и преводилачки опус Милоша Петрика, представљање активности „Изврсних блогера“, филмови рађени по кратким причама, са акцентом на екранизације прозних дела Филипа К. Дика, теме су емисије коју можете погледати 4. фебруара 2024. године, на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док монтажу и режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

НЕШТО НИЈЕ У РЕДУ

Солидарност + Стари ментор + Враћање дуга + Питања и одговори…

Наслутио сам да нешто није у реду још давних дана када се почело са компензацијама и у култури. Овај овде награду ономе оданде а онај овоме промоцију и штампање књиге тамо. Посумњао сам да нешто није у реду када је и овај век почео слично као novecento и одмах након рођења кренуо странпутицом. Знао сам да нешто није у реду још када је у Малом Месту Лековитих Вода, директор фестивала покретних слика поднео оставку а за њим из солидарности то исто су учинили водитељ такмичарског програма и уредник фестивалских дневних новина, док је, са друге стране, конобар главног угоститељског протокола за госте на тој манифестацији нешто касније постао глумац - епизодиста серије епских тв несразмера и реприза Пламени језик палаца а тетка чека на крају сокака. Био сам убеђен да нешто није у реду када је први левичар у Централном парку приликом откривања споменика Њ.К.В. ускликнуо - Живео престолонаследник! - Сигурно нешто није у реду, помислио сам, када се један од водећих монархиста грађанске опције поклонио сенима црвених ослободилаца. Једна мајка никако није могла све то да исплете

Опширније...

Љубомир Симовић (Ужице, Краљевина Југославија,2. децембар 1935. године) српски је књижевник, преводилац и академик. Редовни је члан Српске академије наука и уметности. Рођен је од оца Драгише, обућара и мајке Радојке, из сарајевске породице Цвијић. Основну школу, ниже разреде гимназије и учитељску школу завршио је у Ужицу. Године 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик. Као студент био је члан редакције и одговорни уредник студентског књижевног листа ,,Видици”. Пише песме, драме, романе, есеје, књижевне критике. Преводи са италијанског и руског језика. Прву песму под називом „Јутро” објавио је, као ученик Учитељске школе, у ,,Учитељској искри” (1951). Наставио је да објављује у ,,Вестима”, ,,Младој култури”, ,,Омладини”, ,,Студенту”, ,,Летопису Матице српске”, ,,Међају”, ,,Политици”, ,,Нину” и другим листовима и часописима. Крајем педесетих година ХХ века, радио је хонорарно у Омладинском програму Радио Београда. Цео радни век провео је као уредник Уметничке редакције Првог програма Радио Београда.

Опширније...