Јелисавета Сека Саблић (Београд, 13. јун 1942.) српска је глумица. Она по неким изворима слови за највећу домаћу комичарку или краљицу комедије. Каријеру је започела пре више од педесет година, да би данас била једна од најпопуларнијих и највољенијих глумица у свим земљама бивше Југославије. Наклоност филмске критике и обожавање публике постигла је као Кристина у црној комедији Маратонци трче почасни круг. Велики успех остварила је у комедијама Бурдуш, Тесна кожа 3, Рад на одређено време, Мој тата на одређено време, Развод на одређено време, Секула и његове жене, Друга Жикина династија и Секула се опет жени. Изузетне комичарске способности показала је као другарица Сека у ТВ серији Бољи живот и као секретарица Маријана у Срећним људима. Зенит нове популарности доживела је захваљујући ситкому Љубав, навика, паника из 2005. године, па затим петнаест година касније, са комедијом Три мушкарца и тетка, када је имала 79 година. Добитница је најпрестижнијих награда и признања, пре свега Добричиног прстена и Жанке Стокић, четири Статуете Ћуран, једног Златног ћурана, Награде Павле Вуисић, Нушићеве награде, Стеријине награде, Златне арене и многих других. После 50 година каријере, Сека је и даље активна. Игра представе у многим београдским позориштима, снима филмове и гостује у телевизијским серијама. Секин син, Стефан Саблић, је познати позоришни редитељ.

Опширније...

Гост 62. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Филип Чоловић, режисер и књижевник.

Белетристички и редитељски опус Филипа Чоловића, теме су емисије коју можете погледати 17. марта 2024. године, на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док монтажу и режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Душко Новаковић је савремени српски песник. Рођен је 25. oктобрa 1948. године у Титограду, ФНР Југославија. Отац му је био пилот-радиотелеграфиста у Енглеском краљевском ваздухопловству (РАФ) за време Другог светског рата. Преци по очевој линији доселили су се у Македонију, у Струмицу, из Егејског подручја, боравећи извесно време на острву Тасос, потом у Солуну. Његова мајка потиче из угледне подгоричке породице Брацовић-Златичанин. Изузетног гласа, Ксенија Цицварић, била је и остала позната као врхунска интерпретаторка црногорског и српског мелоса, шиканирана и прогањана у периоду кад је песников отац, након Резолуције Информбироа робијао као политички затвореник у стаљинистичком логору у Жилави, у Румунији. Песник је у својој шестој години први пут видео оца што је, касније, оставило трага у његовој поезији - својеврсном аналогијом властите судбине са митом о Одисеју и Телемаху.

Опширније...

Позивамо вас да учествујете на конкурсу и на тај начин дате свој допринос очувању нашег писма – ћирилице. Ћирилица је сведочанство постојања српскога народа, сведочанство наше историје и културе. Зато је важно да је штитимо и негујемо, јер тако чувамо и себе.

Услови конкурса

књижевни радови морају бити поетски

књижевни радови морају бити потписани: име и презиме ученика, разред и одељење, име и презиме наставника ментора, назив школе, град, држава

конкурс се односи на све ученике који су заинтересовани за задату тему, независно од државе у којој се налазе

Награде

Радови ће бити награђивани у три категорије, а у свакој категорији наградићемо прва три места:

нижи разреди основне школе (од првог до четвртог разреда)

виши разреди основне школе (од петог до осмог разреда)

средња школа

Рок

Песме у којима ћете писати о ћирилици (зашто је ћирилица важна, зашто је битно да је чувамо…) можете доставити до 10. априла 2024. године, на адресу Библиотеке – Врњачка 22, 36210, Врњачка Бања, Србија или на мејл-адресу Библиотеке – Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.