Вести

Радмила Бакочевић (Вича код Гуче, Краљевина Југославија, 5. јануар 1933.) српски је оперски сопран. Рођена је у Гучи 5. јануара 1933. године. Отац Ђорђе Васовић био је управник расадника, а мајка Даринка домаћица. Школовала се у Гучи и Чачку а учитељску школу завршила је у Ужицу. Почела је да пева уз мајку. Доцније је као дете, са стрицем Милутином, који је лепо свирао, певала на породичним и сеоским слављима. Пошто је њен талент за песму рано откривен, живот ју је усмерио на ту страну, па је упркос очевом противљењу, уместо учитељског позива у Тутину продужила школовање у средњој музичкој школи у Београду. Музичку академију у Београду завршила је 1956. године у класи професора Николе Цвејића, где је потом и магистрирала. Соло певање је усавршила у миланској Скали. На овој фотографији, која је уникатна и до сада није била на нету и друштвеним мрежама, а редакција Библиофонотеке је ексклузивно објављује из своје регистратуре, је наступ Радмиле Бакочевић у Замку културе током Врњачких културних свечаности. Ова емисија је рођендански поклон Радмили Бакочевић, оперској диви светског гласа од редакције Библиофонотеке.

Гост 56. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Слободан Тишма, концептуални уметник, књижевник и музичар.

О чему говори „Песма о филму“ због које је робијао Мирослав Мандић, црни талас југословенског филма са акцентом на стваралаштво Желимира Жилника, играни филм „Појачало и гитара“ по истоименој причи Слободана Тишме , неке су од тема емисије коју можете погледати у понедељак 25. децембра 2023. године на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, сниматељ Александар Милутиновић, док монтажу и режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Гост 55. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић је Петар Јаконић, филмски и телевизијски монтажер, редитељ и сценариста.

Монтажерски, редитељски и сценаристички опус Петра Јаконића, сарадња нашег госта са најзначајнијим редитељима домаће кинематографије, представљање филма „Кома“ који је отворио 47. Фестивал филмског сценарија, неке су од тема емисије коју можете погледати 10. децембра 2023. године на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Миленко Павлов (Српска Црња, ФНР Југославија, 8. април 1950.) je српски глумац. Миленко Павлов је насловну, главну и животну улогу одиграо у позоришној представи - мјузиклу Прича о коњу, Позоришта на Теразијама, по тексту Лава Николајевича Толстоја, у режији Мирослава Беловића, 17. 10. 1985. године. Поред осталог, ова емисија Библиофонотеке је прича о њему и тој улози. Још једна од најпознатијих рола му је улога Радојице Илића у ТВ серији ,,Срећни људи“ (1993 - 1996). Рођен је 8. априла 1950. године у Српској Црњи. Још као дечак у основној школи, Миленко је знао да ће упловити у глумачке воде. Тада у шестом разреду основне школе први пут стао је на позорницу. Он је после завршеног заната за прецизног механичара почео да похађа Зрењанински драмски студио и завршио на факултету драмских уметности у Београду.

Марина Арсенијевић (Београд, 1970) америчкo-српска је пијанисткиња и композиторка. Позната је по свирању на провидном клавиру, снимању популарних албума у својој родној земљи и извођењу у телевизијској емисији ПБС са својим оригиналним композицијама. Марина Арсенијевић је рођена у Београду 1970. године. Почела је да свира клавир у својој четвртој години а са девет година је наступала пред публиком од 2.000 људи.  Почела је студије високог образовања рано, када је имала само петнаест година а касније је магистрирала на Универзитету уметности у Београду. Значајни радови: албум „My Balkan Soul” и ТВ емисија „Marina at West Point: Unity through Diversity”. Стил:  класични крос-овер стил. Награде: Медаља части острва Елис. Почасти: Витез Светосавског пацифизма.