Вести

Јован Зивлак (Наково, ФНРЈ, 9. октобар 1947. годинe) српски је песник, критичар и есејиста. Дипломирао је на катедри за српску књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду. Био је главни и одговорни уредник часописа Поља (1976 - 1983). Од 1986. води издавачку кућу Светови. Крајем 2006, основао је издавачку кућу Адреса. Био је председник Друштва књижевника Војводине до 2011. године. Као издавач, Зивлак заступа модерну и постмодерну књижевност, књижевну теорију, филозофију и мишљење. Оснивач је часописа Златна греда (2001), који издаје Друштво књижевника Војводине, као и оснивач Међународног новосадског књижевног фестивала (2006). За књигу Под облацима добио је најугледније песничко признање у земљи, награду Васко Попа (2015). Ова емисија је рођендански поклон Јовану Зивлаку, најпревођенијем српском живом песнику од редакције Библиофонотеке.

Гост јубиларне 50. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је филмски и телевизијски редитељ Раша Андрић.

Филмски опус Раше Андрића, књижевна дела по којима би желео да режира филмска и телевизијска остварења, портрети сценариста Милана В. Пузића, Срђе Анђелића, Мирослава Момчиловића, Љубице Луковић и др., неке су од тема емисије коју можете погледати 1. октобра 2023. године на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

У недељу, 1. октобра 2023. године, НБ „Др Душан Радић“ почеће са емитовањем четврте сезоне серијала „Филм и књижевност“ настале у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“.

Кроз интервјуе са нашим најзначајнијим писцима, књижевним критичарима, издавачима, редитељима, сценаристима, монтажерима, историчарима и теоретичарима филма, професорима универзитета, разматрају се бројна актуелна питања везана за сценаристику, преиспитују међусобне везе филма и књижевности и даје свеобухватни увид у ове две важне области уметничког испољавања.

У четвртој сезони урађено је 20 емисија са следећим гостима:

Горан Петровић, академик и књижевник,

Светислав Басара, књижевник,

Слободан Тишма књижевник,

Горан Гоцић, књижевник,

Владимир Кецмановић, књижевник, главни и одговорни уредник Културно-уметничког програма Радио телевизије Србије,

Дејан Стојиљковић, књижевник и сценариста,

Филип Чоловић, књижевник и редитељ,

Милош Петрик, књижевник и преводилац,

Ана Родић, књижевница и сценаристкиња,

Ђорђе Милосављевић, сценариста, редитељ, књижевник,

Петар Јаконић, филмски и телевизијски монтажер, редитељ и сценариста,

Раша Андрић, филмски и телевизијски редитељ,

Марко Новаковић, филмски и телевизијски редитељ, главни и одговорни уредник у Редакцији драмског и домаћег серијског програма Радио телевизије Србије,

Саша Радојевић, филмски редитељ, сценариста и критичар, заменик главног и одговорног уредника у Редакцији драмског и домаћег серијског програма Радио телевизије Србије,

Срђа Анђелић, сценариста и књижевник,

Вида Црнчевић Басара, сценаристкиња и књижевница,

мр Ана Далеоре, професорка филмске и ТВ продукције,

Софија Вуковић Петрик, преводитељка,

Реља Дражић, преводилац, главни и одговорни уредник издавачке куће „Футура-публикације“,

Зденко Колар, музичар и глумац.

Емисије ће бити приказиване на Јутјуб каналу врњачке библиотеке (BIBLIOTEKA DR) на сваких 14 дана.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Снежана Николајевић (Београд, ФНРЈ, 4. новембар 1948. године) је музиколог, пијанисткиња, музички критичар и професор. Снежана Николајевић је аутор књиге Екран српске музике, Београд (Радио -Телевизија Србије, 2003. године, са нотним и видео примерима). Ова монографија, иначе шеста књига музиколога Снежане Николајевић, њена је прерађена докторска дисертација под називом ,,Телевизија као креативни и интерпретативни простор српске музике“, одбрањена на Факултету музичке уметности у Београду 27. јуна 2001. године. То је студија која разматра суштину музичког бића на телевизији.

Богдан Михаиловић (Аранђеловац, Краљевина Југославија, 1. октобар 1940. - Београд, СР Југославија, 13. април 2000.) био је југословенски и српски позоришни, телевизијски и филмски глумац. Најпознатији је по улогама у филмовима Балкан експрес, Једног лепог, лепог дана и филму У име народа. Први пут на филму појавио се 1964. године, где је у Маршу на Дрину глумио споредну улогу. Био је члан Драме Народног позоришта. Играо је и на другим алтернативним сценама. Учествовао је у разним културним манифестацијама у земљи.