Вести

У понедељак 14. августа у 13 часова на спрату наше Библиотеке свечано ће бити отворена „Кућа стрипа и фанзина“. На тај начин наша установа наставља да обогаћује и шири своју понуду на задовољство наших корисника.

Сведоци смо да је стрип уметност у последњих неколико година у великом успону код нас и да је издавачка продукција богата и разноврсна. Након неколико поснихдеценија током којих је био бачен на маргину, стрип се вратио тамо где му је и место, међу најшире читалачке слојеве. Данас је опет занимљив како најмлађима, тако и онима који су одавно у зрелим годинама. Наша Библиотека последњих десетак година поседује и шири избор наслова из тзв. „Девете уметности“, али ће формирањем „Куће стрипа и фанзина“ то бити рашено систематичније и избор наслова ће бити разноврснији. Осим класика стрипа, посебна пажња ће бити посвећена тренутно врло популарним мангама и стриповима за децу. Радиће се и на даљем ширењу фонда наслова домаћих аутора, као и на њиховом довођењу у нашу установу.

Формирање фонда фанзина је пионирски подухват Народне библиотеке „Др Душан Радић“ и Дома културе „Студентски град“ из Београда. Идеја је да се на једном месту формира архива фанзинашких и малотиражних издања и да она након дигитализације буду доступна широј јавности. Током осамдесетих и деведесетих година прошлог века продукција фанзина је била врло богата, они се данас тешко набављају, али су врло драгоцен извор информација и података, а често и једини сведоци многих догађаја и појава. Њиховим систематичним прикупљањем и дигитализацијом, постаће опште доступни.

На отварању „Куће стрипа и фанзина“ у понедељак 14. августа, говориће Ђорђе Милосављевић, наш познати филмски и стрип сценариста, Иван Велисављевић, испред Дома Културе „Студентски град“ и Мирослав Сташић, који ће водити овај сегмент наше установе.


Јорданчо Данчо Чевревски (Скопље, ФНРЈ, 17. мај 1951. - Скопље, Северна Македонија, 29. октобар 2020.) био је југословенски и македонски филмски и позоришни глумац. Чевревски је највише остао упамћен као Зеко из „Партизанске ескадриле“. Један је од најпознатијих и најуспешнијих македонских глумаца. Остварио је низ запажених улога, а добитник је и више признања за свој рад. На XV Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи (19. - 23. 8. 1991. године) друга награда за сценарио, припала је аутору Мирку Ковачу, за филм Тетовирање, који је режирао Столе Попов. Глумац Јорданчо Данчо Чевревски је играо једну од главних улога у филму Тетовирање. Поред „Партизанске ескадриле“, глумио је у филмовима „Сарајевски атентат“, „Доротеј“, „Игмански марш“, „Велики транспорт“, „Климент Охридски“, „Станица обичних возова“, серијама „Трст виа Скопје“, „Пси лају, ветар носи“ и многим другим. Преминуо је у 69. години, 29. октобра 2020. у Скопљу.

Снежана Богдановић (Земун, 5. новембар 1960. године) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица. Снежана Богдановић од 1994. године живи у Њујорку са супругом Уликсом Фехмијуом и ћерком Ником, где држе пекару „Pain D’Avignon“. Награде и признања: Добитница је „Златне арене” за најбољу главну женску улогу у Пули, за улогу у филму Кудуз 1989. године. Године 1992. са Браниславом Лечићем добила је награду за глумачки пар године на двадесетседмом филмском фестивалу у Нишу. На XIII Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи (29. 7. - 3. 8. 1989. године) Абдулах Сидран је добио Прву награду за сценарио филма Кудуз, који је режирао Адемир Кеновић. Глумица Снежана Богдановић је на овом XIII Фестивалу филмског сценарија награђена златним римским новчићем за главну улогу Бадеме у филму Кудуз. На овој фотографији која је уникатна и до сада није била на нету и друштвеним мрежама, а редакција Библиофонотеке је ексклузивно објављује из своје регистратуре, је глумица Снежана Богдановић за време разговора са Зораном Рајићем, аутором Библиофонотеке, на XIII Фестивалу филмског сценарија, 31. 7. 1989. године, током Врњачких културних свечаности.

Филмографија: 1986. Херој улице (Љиља), 1988. Роман о Лондону (Млада жена Сер Малкова), 1989. Кудуз (Бадема), 1990. Метла без дршке (Душкова мама), 1991. Оригинал фалсификата (Лена), 1991. Брод плови за Шангај (кума Јелка), 1991. Мој брат Алекса (Анка Томлиновић), 1992. Алекса Шантић (ТВ серија, Анка Томлиновић), 2009. The Philanthropist, 2009. На терапији (Даница), 2010. Добродошли, 2013. - 2016. Синђелићи (Лила Синђелић) и 2019. Шавови (Ана).

Паоло Мађели (Прато, Италија, 3. март 1947.) италијански је позоришни редитељ. Његови родитељи веома су ценили уметност и од малена је одлазио на позоришне представе. У родном граду је радио као асистент Ђиорђија Стрехлера, те је заједно с Робертом Бенињијем, Памелом Виљореси, Савериом Марконијем, Франческом Нутијем и Марчелом Бартолијем основао Teatro studio del Teatro Metastasio. Мађели је студирао режију и славистику. Након што му је понуђена стипендија за студије ван Италије, одабрао је Румунију, где је режирао две представе са којима бива позван на паришки Festival Théâtre des Nations Jean-Louisa Barraulta. Дошао је да ради у Београд са 26 година на позив управника Народног позоришта Велимира Лукића. Од 70.-тих година он суделује на БИТЕФ-у и упознаје водеће авангардне личности Европе тог времена.

Славка Јеринић (Београд, Краљевина Југославија, 26. септембар 1931. - Београд, СРЈ, 3. мај 1997.) била је српска глумица. Члан Народног позоришта постаје 1. септембра 1954. године као талентовани апсолвент Академије за позориште, филм, радио и телевизију, коју ће касније завршити у класи професора Раше Плаовића. Цео свој радни век провела је у Народном позоришту. Током богате каријере успешно је тумачила многе улоге светских театарских дела, а остала је упамћена у ролама српских класика Боре Станковића и Бранислава Нушића. Широј јавности је позната по улози Илинке Јарић у серији Камионџије. Супруга је глумца Бранислава Циге Јеринића