Вести

Трипо Симонути (итал. Tripo Simonutti; Котор, Краљевина Југославија, 16. јул 1932. године) је jугословенски и српски виолиниста светског гласа. Дипломирао је виолину на Музичкој академији у Београду. Постдипломске студије завршио је у Прагу у класи професора Александра Плочека. Живи у Београду. Трипо Симонути је одржавао концерте широм света и био солиста многих познатих оркестара. Снимио је 23 грамофонске плоче, три компакт диска и десетак касета. Правио је тонске записе за све радио и телевизијске центре у земљи и многе иностране. Учесник је бројних домаћих и иностраних музичких фестивала. Од 1988. године наступа и са ћеркама Аном и Иреном као камерни ансамбл Трио Симонути и до сада су имали преко две хиљаде наступа. Био је професор у музичкој школи „Мокрањац“ у Београду, до остварене пензије. На овој фотографији која је уникатна и до сада није била на нету и друштвеним мрежама, а редакција Библиофонотеке је ексклузивно објављује из своје регистратуре, је један од првих породичних наступа како Трио Симонути концертира у Замку културе током Врњачких културних свечаности

Милка Стојановић, оперска певачица, сопранисткиња Народног позоришта у Београду, преминула је 1. септембра 2023. године. У Библиофонотеци су два интервјуа са Милком Стојановић. Разговоре је водио Зоран Рајић, аутор Библиофонотеке, августа 1985. и јула 1987. године.

Милка Стојановић (Београд, Краљевина Југославија, 13. јануар 1937. године) је српска оперска певачица (сопран). Паралелно са студијама светске књижевности, похађала је оперски студио у коме је учила певање код Зденке Зикове, а усавршавала се и код Зинке Кунц - звезде Метрополитен опере, као и код професора Ди Луга из миланске Скале. Дебитује у улози Амелије у Вердијевом „Балу под маскама“. У првих неколико сезона након дебија отпевала је готово све најзначајније улоге репертоара драмског сопрана. Наступала је на свим оперским сценама бивше државе те на бројним фестивалима. Наступала је на свим значајним оперским сценама света. Њен ујак је био Бранислав Војновић, управник Народног позоришта 1935-1939. Милка Стојановић је својевремено изјавила да су на њу највећи утицај имали њен отац и ујак. Била је удата за оперског певача Живана Сарамандића. Њена сестра је Загорка Стојановић. Дебитовала је 1960. у Народном позоришту. Од 1967. била је неколико година у Метрополитен опери у Њујорку. Касније је поново била у Народном позоришту, до 1993. године. Учествовала је у првом извођењу у Србији Вердијевих опера „Набуко“ и „Атила“, као и Белинијеве опере „Норма“. Тим извођењем Белинијеве „Норме“ отворена је зграда Народног позоришта после обнављања 1966. године.

Зоран Ђерић (Бачко Добро Поље, ФНРЈ, 22. јун 1960. године) српски је књижевник, преводилац, театролог и филмолог. Пише поезију и есеје, научне студије из области књижевности, позоришта и филма. Преводи са више словенских језика. Био је уредник културне рубрике у часопису Глас омладине, управник и драматург Позоришта младих, уредник издавачке делатности Културног центра Новог Сада, главни и одговорни уредник часописа Поља, помоћник директора Стеријиног позорја, главни и одговорни уредник часописа Сцена. Од јула 2016. године био је вршилац дужности управника, а од 2018. до 2022. управник Српског народног позоришта у Новом Саду.

Бранислава Стефановић је позоришни, видео и аудио редитељ и редовни професор на предмету Режија звука, на Kатедри за позоришну и радио режију Факултета драмских уметности. Професорка Стефановић је оснивач и руководилац ,,Собе 64’’- Лабораторије за доживљај звука, која је направљена са идејом да се креира простор у коме се савремена научна и технолошка достигнућа сусрећу са савременим уметничким истраживањем и експериментом у области звука. Оснивач је и студентске награде Радио Београда за креативни допринос радио-режији, која од 2008. године носи име Неде Деполо.