Јован Колунџија (Београд, ФНР Југославија, 4. октобар 1948. године) је истакнути српски виолиниста, који је одржао више од четири хиљаде концерата широм света и који је добитник бројних домаћих и страних награда. Јован Колунџија свира виолину од шесте године, а студије започиње у музичкој школи, потом у музичкој гимназији у Београду. Магистрирао је на Музичкој академији у класи професора Петра Тошкова, а усавршавао се код чувеног виолинисте Хенрика Шеринга.
Злата Нуманагић (Београд, ФНРЈ, 24. новембар 1950. године) српска је глумица. Битнe улогe: Срећни људи - Лола Голубовић, Игра судбине - Љиљана ,,Лила” Караматијевић. Рођена је у Београду 24. новембра 1950. године. Глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду. Остварила је велики број улога у позоришту и филмовима. Популарност је стекла 1975. године у телевизијској серији Отписани где је глумила Драгану, даму са наранџастим шеширом. Запажене улоге је остварила и у телевизијској серији Срећни људи где је после Тање Бошковић тумачила улогу Лоле Голубовић, као и у серијама Љубав и мржња и Мој рођак са села. Има сина Федора.
Гошћа 60. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Ана Родић, књижевница и сценаристкиња.
Белетристички и сценаристички опус Ане Родић, теме су емисије коју можете погледати 18. фебруара 2024. године, на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.
Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док монтажу и режију потписује Мирослав Сташић.
Добро дошли!
Мр Вера Огризовић је редовни професор за ужу уметничку област Гитара. Вера Огризовић се школовала у Београду (Србија), у класи Надежде Кондић и у Паризу - где је дипломирала и магистрирала на Ecole Normale de Musique, радећи са Рафаелом Андиом. Лауреат је Међународног конкурса у Карпентри (Carpentras, Француска), 1986. године. Била је предавач на Високом европском конзерваторијуму (Conservatoire Europeen Supérieur) у Паризу од 1986. до 1988. године. Од 1989. године професор је на Факултету музичке уметности у Београду. Наступала је на престижним фестивалима у Србији (БЕМУС, БЕЛЕФ, НОМУС, НИМУС, Међународна трибина композитора, Guitar Art …), као и у Словенији, Босни и Херцеговини, Црној Гори и у Француској, Грчкој, Финској и Швајцарској.
Љиљана Стјепановић (Београд, ФНР Југославија, 15. јун 1952. године) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица. Битне улоге: Срећни људи - Озренка Солдатовић, Породично благо - Сида Пандуровић, Бољи живот - Елеонора Мајковић, Стижу долари - Тања, Село гори а баба се чешља - Радојка. Љиљана Стјепановић је Факултет драмских уметности завршила у класи Огњенке Милићевић, заједно са Богданом Диклићем, Лазаром Ристовским, Снежаном Савић, Радошем Бајићем и Златом Петковић. Читав радни век провела је као првакиња Позоришта на Теразијама, где је одиграла значајан репертоар за који је добила највећа признања.
Награде, али и популарност, нису је мимоишле и за роле у бројним телевизијским остварењима. Најшира публика памти је још од дебитантских Музиканата, преко Срећних људи, Породичног блага и Љубави, навике, панике, до упечатљиве улоге у серији Село гори а баба се чешља. Добитница је Награде Жанка Стокић, за изузетан допринос српској филмској, телевизијској и позоришној уметности (22. фебруар 2013.), Нушићеве награде, за животно дело глумцу комичару (2009.), две Статуете Ћуран, на Данима комедије у Јагодини (1998. и 2003.).
