Вести

Миленко Павлов (Српска Црња, ФНР Југославија, 8. април 1950.) je српски глумац. Миленко Павлов је насловну, главну и животну улогу одиграо у позоришној представи - мјузиклу Прича о коњу, Позоришта на Теразијама, по тексту Лава Николајевича Толстоја, у режији Мирослава Беловића, 17. 10. 1985. године. Поред осталог, ова емисија Библиофонотеке је прича о њему и тој улози. Још једна од најпознатијих рола му је улога Радојице Илића у ТВ серији ,,Срећни људи“ (1993 - 1996). Рођен је 8. априла 1950. године у Српској Црњи. Још као дечак у основној школи, Миленко је знао да ће упловити у глумачке воде. Тада у шестом разреду основне школе први пут стао је на позорницу. Он је после завршеног заната за прецизног механичара почео да похађа Зрењанински драмски студио и завршио на факултету драмских уметности у Београду.

Марина Арсенијевић (Београд, 1970) америчкo-српска је пијанисткиња и композиторка. Позната је по свирању на провидном клавиру, снимању популарних албума у својој родној земљи и извођењу у телевизијској емисији ПБС са својим оригиналним композицијама. Марина Арсенијевић је рођена у Београду 1970. године. Почела је да свира клавир у својој четвртој години а са девет година је наступала пред публиком од 2.000 људи.  Почела је студије високог образовања рано, када је имала само петнаест година а касније је магистрирала на Универзитету уметности у Београду. Значајни радови: албум „My Balkan Soul” и ТВ емисија „Marina at West Point: Unity through Diversity”. Стил:  класични крос-овер стил. Награде: Медаља части острва Елис. Почасти: Витез Светосавског пацифизма.

Урош Дојчиновић (Београд, 1959.) српски је гитариста, музиколог, композитор, педагог и публициста. Дипломирао је класичну гитару на Музичкој академији у Загребу а потом завршио постдипломске студије, одбранивши два доктората на интердисциплинарним музичким темама на Филолошком и Филозофском факултету. Дојчиновићева уметничка активност обухвата преко 3000 наступа остварених широм света, велики број радио и телевизијских емисија, више стотина одржаних стручних предавања, мајсторских семинара и учешћа у раду различитих домаћих и међународних жирија. Објавио је преко 600 стручних радова и снимио више од 60 дискографских издања (ЛП-плоча, музичких касета, ЦД и ДВД албума) за различите издавачке куће у Европи, Америци и Азији. За вишеструко уметничко деловање награђен је са више од 50 медаља, плакета, диплома и других признања у земљи и свету. На овој фотографији која је уникатна и до сада није била на нету и друштвеним мрежама, а редакција Библиофонотеке је ексклузивно објављује из своје регистратуре, је наступ Уроша Дојчиновића у Замку културе, за време једног од бројних гостовања, током Врњачких културних свечаности.

Гошћа 54. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је мр Ана Далеоре, професорка филмске и ТВ продукције.

Тема емисије коју можете погледати 26. новембра 2023. године на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“ је представљање књиге „Значај стар система у холивудској продукцији до појаве говорног филма“ мр Ане Далеоре.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Рената Улмански (Загреб, Краљевина Југославија, 29. новембар 1929.) југословенска је и српска филмска, позоришна, радио и телевизијска глумица и преводилац. Највећи успех глумица Рената Улмански је остварила 1957. године, захваљујући једној од својих првих филмских улога - као фрајла Јула у филму Поп Ћира и поп Спира, првом југословенском филму у боји. Публика је зна и по улогама у филмовима Дилижанса снова из 1960. а затим и новијим Боље од бекства, Лепа села лепо горе и Спаситељ. Као телевизијска глумица упамћена је по улози мајке у ТВ серији Салаш у Малом Риту и касније, у серијама Љубише Самарџића - Јесен стиже, Дуњо моја и Мирис кише на Балкану. Добитница је Златне арене на Филмском фестивалу у Пули, Статуете Јоаким Вујић за допринос развоју позоришне уметности у Србији , награде Бранислав Нушић и три Стеријине награде. Глумица је препознатљива по свом звонком осмеху, као и по ликовима мајки и жена из војвођанског живота. Ова емисија је рођендански поклон Ренати Улмански, првакињи српског глумишта од редакције Библиофонотеке.