Владимир Николић (1960) је наступао као солиста у разним камерним саставима и са оркестром Београдске филхармоније. Снимао је за радио и ТВ станице. Често је наступао са Вером Огризовић. Као дуо гитара, њих двоје били су учесници Врњачких културних свечаности. Одржали су концерт у Замку културе. Владимир Николић је имао запажене концерте и на Guitar art festivalu у Београду - класична, акустична гитара (Успомена на Алхамбру - Francisco Tarrega, 4:07. Ова љупка минијатура остаје да живи иста у својој искреној интерпретацији већ више од сто година. Оживљава изнова и непрестано, под прстима професионалаца, међу свим расама и на свим континентима. Она постаје спона која повезује људе у једну велику духовну породицу, као што то музика иначе чини, претећи да популарношћу засени и извор инспирације - предивни маварски дворац на обронцима Гранаде.). Године 1982. Владимир Николић је стекао статус слободног уметника.

Рита Кинка (Суботица, ФНРЈ, 6. јануар 1962. године) српска је пијанисткиња и клавирски педагог мађарског порекла. Рита Кинка је рођена 6. јануара 1962. године, у Суботици, где је похађала нижу музичку школу у класи Јелене Рукавине и средњу музичку школу у класи Марије Баш. Студије клавира на Академији уметности у Новом Саду започела је у класи Евгенија Тимакина, а дипломирала је са највишом оценом у класи Арба Валдме. Последипломске студије је завршила код Арба Валдме и Душана Трбојевића у Новом Саду и Београду. Усавршавала се на „Juilliard School of Music“ у Њујорку у класи Ђерђа Шандора. Од 1975. до данас одржала је преко 600 концерата у многим европским земљама, као и САД, Тајвану, Израелу, Канади и Аустралији и у свим бившим југословенским републикама. Редовни је професор за главни предмет клавир и шеф Катедре на Академији уметности у Новом Саду.

Опширније...

Из штампе је изашла трећа књига Зорана Рајића, аутора документарног серијала „Библиофонотека“. То је збирка прозних текстова, колумни и есеја „Галерија - ликови и приче“. Иначе, издавачка кућа БИБЛИОФОНОТЕКА за свој мото има постулат који је у Врњачкој Бањи, лета 1987. године, изговорио и поставио протомајстор Богдан Богдановић, академик, архитекта, професор и писац, рекавши следеће: „Архитектура има своју литературу баш као што и литература има своју архитектуру, своју нечујну реч“. Тако ће убудуће у својим издањима БИБЛИОФОНОТЕКА посебно вредновати оно што је документарно, оно што је трајно, покушавајући да читаоцима бар на известан начин одгонетне тајну специфичне тежине постојања и стварања у различитим временима, правцима и жанровима. У том смислу, БИБЛИОФОНОТЕКА ће у својим издањима и едицијама објављивати прозу, поезију и публицистику али ће исто тако имати слуха и за документарну видео продукцију која у данашње време, овде и сада, све више добија на актуелности.

Зоран Рајић је до сада објавио збирку прича „Сеанса“ и књигу лирских записа „Опсесија“. Аутор је документарног серијала „Библиофонотека“ на YouTube-у. Од 16. 11. 2017. године до сада је постављено и емитовано преко 300 епизода овог серијала. „Библиофонотека“  још траје...

Миломир Краговић (Рашка, ФНРЈ, 17. септембар 1949. године) српски је књижевник. Краговић се школовао у Рашки, Краљеву и Београду. По професији је економиста. Био је дугогодишњи уредник Омладинских новина, Борбе, Осмице, Верзал-преса, Вечерњих новости, а последњих двадесетак година професионално се бави издаваштвом. Члан је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат ком је поклонио Збирку са посебним предметима која садржи више стотина књига са посветама, освојеним наградама и рукописе. Објавио је више књига поезије за децу и одрасле, неколико романа, а заступљен је у домаћим и страним антологијама поезије. Његова дела превођена су на италијански, шпански, енглески, кинески, руски, чешки, немачки, македонски и словеначки језик. Од 2004. године уредник је издавачке делатности Компаније „Новости“.

Опширније...