Вести

НЕШТО НИЈЕ У РЕДУ

Солидарност + Стари ментор + Враћање дуга + Питања и одговори…

Наслутио сам да нешто није у реду још давних дана када се почело са компензацијама и у култури. Овај овде награду ономе оданде а онај овоме промоцију и штампање књиге тамо. Посумњао сам да нешто није у реду када је и овај век почео слично као novecento и одмах након рођења кренуо странпутицом. Знао сам да нешто није у реду још када је у Малом Месту Лековитих Вода, директор фестивала покретних слика поднео оставку а за њим из солидарности то исто су учинили водитељ такмичарског програма и уредник фестивалских дневних новина, док је, са друге стране, конобар главног угоститељског протокола за госте на тој манифестацији нешто касније постао глумац - епизодиста серије епских тв несразмера и реприза Пламени језик палаца а тетка чека на крају сокака. Био сам убеђен да нешто није у реду када је први левичар у Централном парку приликом откривања споменика Њ.К.В. ускликнуо - Живео престолонаследник! - Сигурно нешто није у реду, помислио сам, када се један од водећих монархиста грађанске опције поклонио сенима црвених ослободилаца. Једна мајка никако није могла све то да исплете

Љубомир Симовић (Ужице, Краљевина Југославија,2. децембар 1935. године) српски је књижевник, преводилац и академик. Редовни је члан Српске академије наука и уметности. Рођен је од оца Драгише, обућара и мајке Радојке, из сарајевске породице Цвијић. Основну школу, ниже разреде гимназије и учитељску школу завршио је у Ужицу. Године 1962. дипломирао је на Филолошком факултету у Београду, на групи за историју југословенске књижевности и српскохрватски језик. Као студент био је члан редакције и одговорни уредник студентског књижевног листа ,,Видици”. Пише песме, драме, романе, есеје, књижевне критике. Преводи са италијанског и руског језика. Прву песму под називом „Јутро” објавио је, као ученик Учитељске школе, у ,,Учитељској искри” (1951). Наставио је да објављује у ,,Вестима”, ,,Младој култури”, ,,Омладини”, ,,Студенту”, ,,Летопису Матице српске”, ,,Међају”, ,,Политици”, ,,Нину” и другим листовима и часописима. Крајем педесетих година ХХ века, радио је хонорарно у Омладинском програму Радио Београда. Цео радни век провео је као уредник Уметничке редакције Првог програма Радио Београда.

Гост 58. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Реља Дражић, преводилац и издавач.

Представљање угледне „Нојзац едиције“, са акцентом на роман „Недужни“ Хермана Броха, који је захваљујући Рељи Дражићу први пут преведен на српски језик, као и најуспелије филмске екранизације књижевних дела по мишљењу нашег госта, теме су емисије коју можете погледати 21. јануара 2024. године, на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, сниматељ Александар Милутиновић, док монтажу и режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Јосип Пејаковић (Травник, ФНР Југославија, 5. март 1948.) југословенски је и босанскохерцеговачки филмски глумац и драмски писац. Битна улога: Глуви барут - Војвода Тривун Дракулић. Почео је као певач травничке рок групе Везири, а након његовог одласка на то место је дошао Сеид Мемић Вајта. Након кратке певачке каријере Јосип Пејаковић се посветио глуми. Почео је у аматерском позоришту у Травнику, а убрзо је отишао у Сарајево где је постао познат широј публици. Прославио се монодрамама: Он мени нема Босне, Ој животе и О, избјеглице. Играо је мање улоге у телевизијским серијама и филмовима, али је најзапаженију улогу одиграо у великом филмском остварењу Глуви барут у улози четничког војводе.

Нада Колунџија рођена је у Београду 1952. године. Клавир је учила код Ружице Раденковић у Музичкој школи „Јосип Славенски“. Дипломирала је у класи Душана Трбојевића на Музичкој академији у Београду (1975), а специјализирала код Золтана Кочиша на Музичкој академији „Франц Лист“ у Будимпешти (1977). Усавршавала се на мајсторском курсу Шандора Фалваија (Печуј, Мађарска, 1977). Нада Колунџија је концертна пијанисткиња, пасионирани промотер савремене музике. Одржала је преко хиљаду концерата у двадесет осам европских земаља и широм света (САД, Канада, Мексико, Кина, Индија, Тајланд). Гостовала је на бројним фестивалима и добитница је интернационалних награда и признања. Годинама је београдску публику упознавала са делима „класика“ 20. века и проширивала свој репертоар композицијама савремених аутора. На њеном обимном репертоару увек су се налазила и дела домаћих композитора, од којих су јој многа и посвећена. Велики број композиција извела је премијерно.