Гост 65. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Горан Гоцић, прослављени српски писац, преводилац, филмски аутор и академски професор.

Представљање култних студија нашег госта, „Енди Ворхол и стратегије попа“, „Емир Кустурица: култ маргине“, као и белетристичког опуса Горана Гоцића са акцентом на роман „Таи“, који је по бројним књижевним критичарима обележио претходну деценију у српској књижевности, неке су од тема емисије коју можете погледати у недељу 28. априла 2024. године, на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док монтажу и режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Срба Игњатовић, крштено име Србољуб (Књажевац, ФНРЈ, 11. април 1946.) српски је књижевник, књижевни критичар, песник и приповедач. Био је председник Удружења књижевника Србије до 2010. године а Управни одбор УКС га је 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности. Главни је и одговорни уредник часописа Савременик и уредник у Апострофу. У родном Књажевцу је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је а потом и магистрирао на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Игњатовић је од младости био присутан у културном животу. Још као гимназијалац писао је за школски лист Наши погледи, који је и уређивао, а за десетогодишњицу листа приредио је зборник „Четрнаест песама”. Током дуге и значајне каријере био је уредник Омладинских новина, Књижевне речи, где је и један од оснивача, библиотеке првих књига Пегаз, часописа Relations, али и уредник-сарадник у више издавачких кућа и професионални уредник у НИРО Књижевне новине.

Опширније...

Ева Рас (право име Ева Марија Балаш-Стевић) је српска глумица, сликарка и књижевница, по националности мађарска Јеврејка. Рођена је у Суботици 1. јануара 1941. Дипломирала је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Са мужем Радомиром Стевићем Расом, сликаром и графичарем, 1964. је основала Театар националне драме, где су се изводила дела искључиво домаћих писаца. Између осталих, играла је и у филмовима Душана Макавејева, Александра Саше Петровића, Живка Николића, Ђорђа Kадијевића. Са филмом Душана Макавејева „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ“ (1967) постигла је светску славу. По многим филмским критичарима и теоретичарима, најбољу улогу је остварила играјући Гоцу у филму Александра Саше Петровића „Биће скоро пропаст света“ (1968). Играла је у великом броју мађарских филмова, које су режирали: Ливија Ђармати, Јанош Роза и Ференц Kардош. Добитница је многих филмских награда у земљи и иностранству: ,,Златни лептир“ (1996) у Мађарској поводом прославе стогодишњице филмске уметности; ,,Велики печат“ Југословенске кинотеке за животно дело (2001).

Опширније...