Поштовани корисници,
због реконструкције грејне мреже врњачка библиотека неће радити 12,13,14. и 15. октобра.
Имате наредних пар дана да свратите и да се обезбедите неопходном литературом.
Уколико књигу не можете да стигнете да прочитате пре почетка нерадних дана, не морате да журите са враћањем - можете је убацити у КЊИГОМАТ (у било које доба дана или ноћи) и ми ћемо вас раздужити.
Хвала вам на стрпљењу и разумевању!
Ото (Отон) Рајзингер (Reisinger, Oto (Oton)), (Ранковци код Мурске Соботе, Краљевина СХС, 4. октобар 1927. - Загреб, Хрватска, 6. април 2016.) био је југословенски и хрватски архитекта и карикатуриста. Иако по струци дипломирани архитекта за више од 60 година рада објавио је преко 70.000 највећим делом карикатура и карикатуралних вињета, али и илустрација, стрипова и цртежа. Радове је објавио у многим новинама у тадашњој Југославији и иностранству (Немачкој, Швајцарској, Холандији и Великој Британији). Карикатуре у којима је најчешће илустровао дневно-политичка и друга друштвена збивања (претежно у лику популарног Пере) одликују се бритким хумором са елементима гега. Објавио је и више књига, плаката, реклама, илустрација за књиге и цртаних филмова. Био је члан Хрватског удружења карикатуриста.
Десимир Деско Станојевић (Ниш, ФНРЈ, 7. октобар 1950. - Београд, Србија, 10. март 2020.) био је српски позоришни, телевизијски глумац и певач. Битне улоге: Срећни људи - Вукашин Голубовић. Десимир Станојевић као Алексис Зорба, на премијери представе Грк Зорба, Позоришта на Теразијама, 2011. године, Цигани лете у небо и Виолиниста на крову, Народно позориште Ниш. Десимир Станојевић је рођен 7. октобра 1950. године у Нишу. Играо је у Народном позоришту у Нишу од 1970. до 1990. године а од 1991. у Позоришту на Теразијама у Београду. Оснивач је Омладинског позоришта „Трећа половина“ у Нишу. Заслужан је за извођење првог мјузикла у историји Нишког позоришта, „Виолиниста на крову“. Такође је заслужан за постављање мјузикла ,,Цигани лете у небо" у нишком ,,Народном позоришту" (у његовој режији).
Награде за најбољи Глумачки пар године по избору читалаца ТВ Новости су добили: Радмила Савићевић за улогу Ристане Риске Голубовић и Велимир Бата Живојиновић за улогу Аранђела Голубовића на Филмским сусретима у Нишу 1994. године и Снежана Савић за улогу Малине Војводић и Десимир Станојевић за улогу Вукашина Голубовића на Филмским сусретима у Нишу 1996. године. Преминуо је 10. марта 2020. у свом дому у Београду.
Филмографија: 1987. Лагер Ниш (Сима), 1992. Полицајац са Петловог брда (диригент), 1993. Полицајац са Петловог брда (серија, диригент), 1994. Новогодишња прича (гост у ресторану), 1993.-1996. Срећни људи (Вукашин „Вуле“ Голубовић), 2007. Сељаци (Радован), 2010. Lo scandalo della Banca Romana (Governo Giolitti), 2016. Бићемо прваци света (Мрка) и 2016.-2017. Село гори а баба се чешља (поштански службеник). Фестивали: 1997. Београдско пролеће - Романтичар (Вече градских песама и романси).
У суботу 19. септембра у врњачкој библиотеци директор и главни уредник угледне издавачке куће „Клио“, г-дин Зоран Хамовић, и в.д. директора врњачке библиотеке, г-дин Дејан Лучић, потписали су Споразум о сарадњи. Споразум, поред повољности при куповини књига издавачке куће „Клио“ за Врњчане, предвиђа и низ других активности о којима ћемо благовремено обавештавати наше кориснике.
Ђорђе Лебовић, био је српски писац, драматург и сценариста. (Сомбор, Краљевина СХС, 26. јун 1928. - Београд, Србија и Црна Гора, 22. септембар 2004.). Књиге: Семпер идем: недовршена хроника једног детињства, Светлости и сенке: радио бајке. Награде: Стеријина награда за текст савремене драме.
Рођен је у Сомбору 1928. године. Kао петнаестогодишњак, због свог јеврејског порекла, бива интерниран у злогласне немачке концентрационе логоре Аушвиц, Маутхаузен и Саксенхаузен. Горка искуства стечена у рату оставиће касније дубок траг у његовом делу. Након рата, 1947. године започиње студије на Техничком факултету у Београду, одакле 1948. прелази на Одсек за филозофију Филолошког факултета где дипломира 1951. године. Већ током студија ради као новинар на Радио Београду и у хумористичком листу „Јеж“, а након студија постављен је на функцију кустоса у Музеју позоришне уметности у Београду коју обавља током 1954.-1955. године, остављајући притом најобимнији рукопис, писан руком, „Прва инвентарска књига Музеја позоришне уметности у Београду“. Од 1955. управник је Летње позорнице, а од 1960. управник београдског Изложбеног павиљона. Био је управник драме у Београдском драмском позоришту од 1979. до 1981. године. Ђорђе Лебовић је оснивач и први председник Удружења драмских писаца Србије. Један је од оснивача Београдског круга. Године 1992, због разбуктавања национализма и рата, са породицом је напустио Београд и преселио се у Израел, одакле се вратио 2000. године и до смрти писао свој недовршени роман Семпер идем.
