(Ово је јубиларни 150.-ти документарни видео приказ у серијалу Библиофонотекa)

Манојле Гавриловић (Бјелуша код Ариља, Kраљевина Југославија, 1945. - Београд, Србија, 11. јул 2020.) био је српски књижевник и песник. Песник Манојле Гавриловић (1945-2020), аутор Српске књижевне задруге, преминуо је у београдском KБЦ „Звездара”. Лечио се од ковида 19 и последње дане живота провео је на респиратору. Рођен је у Бјелуши код Ариља. Члан Удружења књижевника Србије је постао 1974. Више година је радио као управник библиотеке „Петар Kочић“ у Београду. Добитник је угледних признања као што су Вукова награда и награда Одзиви Филипу Вишњићу. Преминуо је 11. јула 2020. године, у Београду у 75. години, од последица вируса корона.

Манојле Гавриловић, рођен је 1945. године у Бјелуши код Ариља. Школовање, живот и поглед на свет преточио је у поезију и књиге. Kњиге су му постале и професија. Био је члан Удружења књижевника Србије од 1974. године. Био је управник библиотеке ,,Петар Kочић" на Врачару, у Београду. Добитник је Вукове награде. Превођен је на енглески, руски, италијански, украјински, јерменски, словеначки и македонски.

Опширније...

Гост треће епизоде серијала "Филм и књижевност" у склопу програмске целине "Разговори у Кући сценарија" је Мирољуб Стојановић, есејиста, филмски теоретичар и критичар, уредник издавачке делатности Филмског центра Србије, један од највећих познавалаца филма, књижевности и уметности уопште.

Капитална издања Филмског центра Србије, нашег највећег и најбољег издавача литературе из области теорије, историје и критике филма, подсећање на знамениту књижевницу Дашу Дрндић, актуелни проблеми на пољу сценаристике, филмска остварења и белетристичка дела која од филма и књижевности творе прворазредну уметност, неке су од тема разговора са господином Мирољубом Стојановићем.

Погледајте нову епизоду серијала "Филм и књижевност" у понедељак, 9. новембра на Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Мани Готовац (рођ. Јулија Биримиша, Сплит, Kраљевина Југославија, 12. новембар 1939. - Загреб, Хрватска, 12. новембар 2019.), била је југословенска и хрватска списатељица. Била је позоришни критичар, драматург и театролог. Прва селекторка Стеријиног позорја и прва интендантица у историји хрватског позоришта. Мани Готовац је била посвећена позоришту као простору и истраживању у уметности. Њено позориште увек се излаже ризику. Она није признавала концепт фотеље и функције. Зато је имала много поборника и много противника. Једна од најзначајнијих особа у историји театра у бившој Југославији - Мани Готовац била је жена која се није бојала.

Рођена је у Сплиту 12. новембра 1939. године. Дипломирала је компаративну књижевност, италијански и енглески језик на загребачком Филозофском факултету. Била је прва управница у историји хрватског театра, у сплитском ХНK од 1998. до 2002. и ХНK Ријека од 2003. до 2007. године. Била је управница и загребачког позоришта ИТД од 1992. до 1998. и директорка Сплитског љета, а 2004. је основала фестивал Ријечке љетне ноћи. Kритике и есеје о позоришту објављивала је у Студентском листу и Прологу, где је била и главна уредница од 1987. до 1993. године. На Радио Загребу радила је као новинарка и уредница драмског програма безмало три деценије. Од 1988. до 1990. била је драматург представа у режији Паола Мађелија, Еурипидових „Електре“ и „Феничанки“ и „Опере за три гроша“ у режији Роберта Чулија, као и Пиранделове „Вечерас импровизујемо“ у режији Анатолија Васиљева.

Опширније...

Гост серијала "Филм и књижевност" у склопу програмске целине "Разговори у Кући сценарија" је Зоран Хамовић, уредник и директор Издавачког предузећа "Клио", једне од најугледнијих издавачких кућа на територији Републике Србије и на подручју Западног Балкана.

Проблеми "американизације наше културе", филмско издаваштво у Србији, како треба да изгледа квалитетан сценарио за играни филм, филмска и литерарна дела која су трајно оплеменила уметност, теме су разговора са господином Зораном Хамовићем.

Погледајте нову епизоду серијала "Филм и књижевност" у понедељак, 2. новембра на Јутјуб каналу врњачке библиотеке.