Ђорђе Лебовић, био је српски писац, драматург и сценариста. (Сомбор, Краљевина СХС, 26. јун 1928. - Београд, Србија и Црна Гора, 22. септембар 2004.). Књиге: Семпер идем: недовршена хроника једног детињства, Светлости и сенке: радио бајке. Награде: Стеријина награда за текст савремене драме.
Рођен је у Сомбору 1928. године. Kао петнаестогодишњак, због свог јеврејског порекла, бива интерниран у злогласне немачке концентрационе логоре Аушвиц, Маутхаузен и Саксенхаузен. Горка искуства стечена у рату оставиће касније дубок траг у његовом делу. Након рата, 1947. године започиње студије на Техничком факултету у Београду, одакле 1948. прелази на Одсек за филозофију Филолошког факултета где дипломира 1951. године. Већ током студија ради као новинар на Радио Београду и у хумористичком листу „Јеж“, а након студија постављен је на функцију кустоса у Музеју позоришне уметности у Београду коју обавља током 1954.-1955. године, остављајући притом најобимнији рукопис, писан руком, „Прва инвентарска књига Музеја позоришне уметности у Београду“. Од 1955. управник је Летње позорнице, а од 1960. управник београдског Изложбеног павиљона. Био је управник драме у Београдском драмском позоришту од 1979. до 1981. године. Ђорђе Лебовић је оснивач и први председник Удружења драмских писаца Србије. Један је од оснивача Београдског круга. Године 1992, због разбуктавања национализма и рата, са породицом је напустио Београд и преселио се у Израел, одакле се вратио 2000. године и до смрти писао свој недовршени роман Семпер идем.
Поред позоришних, радио и телевизијских драма, радио је сценарије неких од најпознатијих филмова са простора бивше Југославије, као што су „Мост”, „Валтер брани Сарајево“ и „Партизанска ескадрила“ Хајрудина Шибе Kрвавца. У својим драмама, евоцирајући успомене из детињства, Лебовић је покушавао доћи до одговора на питања везана за најдубље и најзаумније процесе који у људима покрећу жеђ за деструкцијом у условима створеним ратом. Са загребачким цртачем Јулиом Радиловићем - Јулесом урадио је десет епизода стрипског серијала Партизани (1977-1989), који је био стрипски хит у Холандији и Југославији седамдесетих и осамдесетих година. Умро је у Београду 2004. године.
Драме и радио-драме: Небески одред (са Александром Обреновићем, награда на Стеријином позорју), Свјетлост и сенке, Сахрана обично почиње поподне, Шарлатан (са Ј. Лешићем), Три гротеске, Халелуја, Викторија, Усамљена гомила, Пали анђели, Лутка са кревета бр. 21, Долња земља (по роману „Милан Неранџић“ Јакова Игњатовића), Раванград 1900 (по приповетки Вељка Петровића), Сентандрејска рапсодија (по мотивима дела Јакова Игњатовића), Војник и лутка, Десет постотака до лудила (рукопис), Kактуси и руже и Роман Семпер идем.
Из заоставштине Ђорђа Лебовића објављен је 2005. године роман Семпер идем („Народна књига“), а затим у још два издања (БИГЗ, 2007; „Лагуна“, 2016). Магнум опус Ђорђа Лебовића, по јединственој оцени критике, представља управо ово његово тестаментарно дело, роман-хроника о детињству у Kраљевини Југославији уочи II светског рата, која је и због особеног пишчевог стила и оригиналног поступка, као и због теме и њене књижевне транспозиције, препозната као канонско дело савремене српске књижевности. Испричан из перспективе дечака који посматра приближавање „Великог Суноврата“ - ширења нацизма у својој околини колико и у Европи - писац је у виду имао паралелу између ондашњег лудила и рата који је у Југославији букнуо 90-их година прошлог века. У Другом светском рату је изгубио четрдесет чланова своје породице а сам, као четрнаестогодишњак, прошао пакао Аушвица. „Kњиге не би било да се опет нисам нашао у вртлогу великог Зла које сам добро упознао педесет година раније“, признаће писац у једном разговору пред крај живота. Новеле и приче - У периодици 50.-их до 80.-их година прошлог века остале су расуте бројне Лебовићеве новеле и приче, углавном са темама из логорског искуства - „Зли умиру вертикално“, „Ако лажем, обесите ме, молићу лепо“, „Анђели неће сићи са небеса“, „Без наслова (непослато писмо пријатељима)“, „Девет водоравних црта“, „Kако је Греко зарадио хлеб“, „Сахрана обично почиње поподне“, „Важан есек“, „Живети је понекад високо“ и др. Необјављена је и његова недовршена књига о Холокаусту - Трагање по пепелу.
