У суботу 19. септембра у врњачкој библиотеци директор и главни уредник угледне издавачке куће „Клио“, г-дин Зоран Хамовић, и в.д. директора врњачке библиотеке, г-дин Дејан Лучић, потписали су Споразум о сарадњи. Споразум, поред повољности при куповини књига издавачке куће „Клио“ за Врњчане, предвиђа и низ других активности о којима ћемо благовремено обавештавати наше кориснике.
Ђорђе Лебовић, био је српски писац, драматург и сценариста. (Сомбор, Краљевина СХС, 26. јун 1928. - Београд, Србија и Црна Гора, 22. септембар 2004.). Књиге: Семпер идем: недовршена хроника једног детињства, Светлости и сенке: радио бајке. Награде: Стеријина награда за текст савремене драме.
Рођен је у Сомбору 1928. године. Kао петнаестогодишњак, због свог јеврејског порекла, бива интерниран у злогласне немачке концентрационе логоре Аушвиц, Маутхаузен и Саксенхаузен. Горка искуства стечена у рату оставиће касније дубок траг у његовом делу. Након рата, 1947. године започиње студије на Техничком факултету у Београду, одакле 1948. прелази на Одсек за филозофију Филолошког факултета где дипломира 1951. године. Већ током студија ради као новинар на Радио Београду и у хумористичком листу „Јеж“, а након студија постављен је на функцију кустоса у Музеју позоришне уметности у Београду коју обавља током 1954.-1955. године, остављајући притом најобимнији рукопис, писан руком, „Прва инвентарска књига Музеја позоришне уметности у Београду“. Од 1955. управник је Летње позорнице, а од 1960. управник београдског Изложбеног павиљона. Био је управник драме у Београдском драмском позоришту од 1979. до 1981. године. Ђорђе Лебовић је оснивач и први председник Удружења драмских писаца Србије. Један је од оснивача Београдског круга. Године 1992, због разбуктавања национализма и рата, са породицом је напустио Београд и преселио се у Израел, одакле се вратио 2000. године и до смрти писао свој недовршени роман Семпер идем.
У среду 23. септембра нашу библиотеку посетиће г-дин Живорад Ајдачић, генерални секретар Културно просветне заједнице Србије и дугогодишњи културни радник и стваралац. Повод за његову посету су „Београдски сусрети писаца“.
Већ дужи низ година, наиме, један део на далеко чувене манифестације „Београдски сусрети писаца“ — која се по правилу одржава у другој половини септембра — сели се у врњачку библиотеку. Ове године, међутим, из свима добро познатих разлога „Београдских сусрета писаца“ неће бити, па тако ни гостовања у врњачкој библиотеци. Па ипак, ми ћемо се, заједно са г-дином Ајдачићем, подсетити раније сарадње, те тако најавити континуитет добре сарадње.
У Салону НБ „Др Душан Радић“ у оквиру 44. Фестивала филмског сценарија биће уприличено представљање издавачке делатности Филмског центра Србије.
Наше цењене посетиоце очекује светка премијера две књиге: „Писци у биоскопу“ аутора Слободана Шијана; и „Естетика аванградног и експерименталног филма“ ауторке Иване Кроње. Такође биће представљена и такозвана сценаристичка библија, „Пишчево путовање: митска структура за писце“ аутора Кристофера Воглера.
Учествују: Слободан Шијан, Ивана Кроња, Мирољуб Стојановић.
Модератор ће бити Милан Никодијевић.
Субота 19. септембар у 19 часова.
Добродошли!
Владимир Погачић (Карловац, Краљевина СХС, 23. септембар 1919. - Београд, СР Југославија, 13. септембар 1999.) био је југословенски редитељ, сценариста и глумац. Дипломирао је на Филозофском факултету Свеучилишта у Загребу и режију на високој филмској школи у Београду. Оснивач, директор и глумац Студентског позоришта у Загребу. После рата је радио на радију. Од 1947. године - у студију ,,Звезда-Филм" (Београд). 1958.-1959. - главни уредник часописа „Филм данас" 1954.-1981. године - директор Југословенске кинотеке (Београд). На челу Међународне федерације филмских архива.
Владимир Погачић (1919-1999) један је од најистакнутијих филмских аутора социјалистичке Југославије током педесетих година, а потом дугогодишњи угледни директор Југословенске кинотеке у Београду. Пре Другог светског рата студирао је историју уметности на Филозофском факултету у Загребу, а после рата филм на Високој филмској школи у Београду. Као филмски режисер дебитовао је 1948. „Причом о фабрици“, у продукцији Звезда филма из Новог Сада. Међу Погачићевим филмовима издвајају се први југословенски шпијунски филм „Последњи дан“ (1951), настао према сценарију Оскара Давича, „Аникина времена“ (1954), први југословенски филм дистрибуиран у Сједињеним Државама, темељен на новели Иве Андрића, „Велики и мали“ (1956), први југословенски целовечерњи играни филм награђен на неком међународном фестивалу (за режију у Карловим Варима), „Суботом увече“ (1957), репрезентативни филм савремене тематике оног доба, те „Сам“ (1959), за оно време неуобичајено психолошки оријентисан партизански филм. У продукцији Јадран филма снимио је филмове „Пукотина раја“ (1959) и „Човјек са фотографије“ (1963), којим је и закључио свој опус.
