Душица Илин Шећеровски била је истакнута песникиња, преводилац, дугогодишња новинарка и дописница Македонске телевизије. Рођена је 1944. године у Тетову, школовала се у Битољу, Скопљу и Београду, где је и завршила новинарске студије. Објавила је више десетина песничких књига од којих су најпознатије: ,,Спорни лет", ,,Седам прекора о хладноћи", ,,Бела линија", ,,Вишак земље", ,,Самоће у покрету"...

Опширније...

Гост пете епизоде серијала „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Гордан Матић, редитељ и директор Филмског центра Србије.

Улога и значај Филмског центра Србије који обавља најважније стручне послове у области кинематографије, да ли је сценарио уметничко дело или само план израде филмског комада, који су то најбољи филмови рађени по књижевним делима, а по којим литерарним остварењима би Гордан Матић волео да режира филмове, неке су од тема наредне емисије која ће бити емитована у понедељак 30. новембра на Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Миодраг Поповић Деба (Београд, Kраљевина СХС, 17. новембар 1928. - Београд, Србија и Црна Гора, 13. јануар 2005.) је био српски глумац. Био је један од омиљених глумаца Радивоја Лоле Ђукића из доба настанка телевизије у Србији. Играо је у готово свим серијама које је снимио Лола. Најчешће је играо милиционера. Матично позориште му је било Београдско драмско позориште. Члан Београдског драмског позоришта Миодраг Деба Поповић преминуо је у 77. години. Поповић је у свом дугогодишњем глумачком раду остварио значајне улоге од којих су последње биле у представама ,,Арсеник и старе чипке" и ,,Мистер долар". Осим позоришног рада, активно је сарађивао и са Радио-телевизијом Београд, а био је и филмски глумац.

Опширније...

Слово расапа ауторовог

ПУТОПИС

са руба крајолика спиритуалистичке сеансе и из старинарнице страница

Сурови реализам наспрам мог неонадреализма и постмодернизма. Већ је виђено какав ће исход да буде и ко ће да победи у овом сукобу - исцрпљујућем, уметничком, менталном, физичком, до истребљења, до последњег даха, каквом год хоћете... Него се то ја још само мало батргам док главни редитељ у петом чину не нареди инспицијенту да коначно спусти завесу на ову моју личну и јавну мелодраму. Док год будем могао и ноћас импровизујем... Налазим се у строго контролисаној самоизолацији. Дубока држава са плитким службеницима. Не бих могао да побегнем нигде, све и када бих хтео. Моја дијагноза јасно је видљива и из беспилотне летилице. Њу само не примећују беле силуете Хипократове заклетве, ригорозно се придржавајући шифарника који у овим континенталним крајолицима важи још од ослобођења. Ког ослобођења!? Па, другог! Невоља је у томе што управо оне одлучују о томе хоћу ли у тиховање да одем као човек достојан своје одавно заслужене апанаже или ћу наставити да битствујем у пределима нежних трава као звонар Богородичне цркве у Граду светлости. Случај је био такав заједно са сплетом несрећних околности да јубиларна 150.-та прича Библиофонотеке буде последњи песнички уздах праве исконске стражиловске линије наше поезије који је завршио на респиратору.

Наиме, као јубиларни 150.-ти документарни видео приказ Библиофонотеке, постављен је Манојле Гавриловић српски књижевник и песник. Песник Манојле Гавриловић (1945-2020), аутор Српске књижевне задруге, преминуо је у београдском KБЦ „Звездара”. Лечио се од ковида 19 и последње дане живота провео је на респиратору. Рођен је у Бјелуши код Ариља. Члан Удружења књижевника Србије је постао 1974. године. Више година је радио као управник библиотеке „Петар Kочић“ у Београду. Добитник је угледних признања као што су Вукова награда и награда Одзиви Филипу Вишњићу. Преминуо је 11. јула 2020. године, у Београду, у 75. години, од последица вируса корона.

Опширније...