Вести

Миомир Ристовић Хари је рођен 21. 12. 1938. године од оца Недељка и мајке Мирјане. Преминуо је на Преображење 19. августа 2001. године, у Kрушевцу. Био је песник и новинар. Круна његовог литерарног стваралаштва је књига ,,Између мојих кровова". Рано је остао без оца а бригу о његовом школовању и васпитању су преузели мајка Мирјана, деда и баба. Харију је било све дозвољено а он никада ништа није злоупотребио. Поред своје породице коју је обожавао, волео је и све људе које је познавао. Био је и остао народни трибун и човек који никада никога није мрзео, а хтео је сваком да помогне. Некада је његова лепа реч више значила од било какве материјалне помоћи. Хари је био боем. Никада није направио никакав испад јер му то није дозвољавала његова култура и његова нарав. Много је читао и писао али мало је остало писаног трага од њега. Писао је другима предговоре и рецензије. Поред забране уписа на све факултете, као вођа студентских демонстрација у Србији шездесетих година, до краја живота није могао да схвати да постоје људи који га мрзе јер је знао само да воли. Део своје огромне библиотеке са неколико хиљада књига поклонио је крушевачкој библиотеци, Гимназији, библиотеци у Брусу, Белој води и Геронтолошком центру.

Гост осме епизоде серијала „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Петар Михајловић, драмски писац, сценариста, приповедач и романсијер.

Сећање на књижевника Слободана Павићевића, књижевност као инспирација за филм, сценаристика данас, неке су од тема емисије коју можете погледати у понедељак 11. јануара на Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Љубомир Убавкић „Пендула” (Оточац, Краљевина Југославија, 13. јануар 1931. - Kрагујевац, Србија, 20. октобар 2017.) био је српски филмски, телевизијски и позоришни глумац. Рођен у Оточцу, у Лици, у старој Краљевини Југославији, где му је отац службовао као официр. Као дете долази у Крагујевац и прве глумачке кораке прави у Драмској секцији крагујевачке Друге мушке гимназије, ОКУД-у „Срета Младеновић” и Драмском студију Дома омладине. Ту га је пре више од шест деценија запазио тадашњи истакнути крагујевачки глумац Стеван Мишић Цеца, и одвео га ондашњем управнику позоришта у Крагујевцу Љубиши Ружићу. Осим на домаћим позоришним сценама играо је и у Аустрији, Немачкој, Француској, Бугарској, Пољској, Швајцарској, Америци и Канади. Љубомир Убавкић Пендула је у позоришту одиграо преко 300 улога.

31. децембар 2020. године - од 7 до 12 часова;

6. јануар 2021. године - од 7 до 12 часова;

Нерадни дани - 1, 2. и 7. јануар 2021. године.

Срећне новогодишње и божићне празнике жели вам ваша Народна библиотека "Др Душан Радић"!

Последња планетарна икона поезије и културе ХХ века, песник, револуционар, министар и свештеник. (Рођен: 20. јануар 1925. Гранада, Никарагва. Умро: 1. март 2020. Манагва, Никарагва. Nicaraguan cultural figure. Образовање: Универзитет Колумбија, 1946. - 1947. Colegio Centro América. Salmos, Poemas, Ernesto Cardenal: Solentiname.

У недељу, првог дана марта 2020. године, у својој деведесет и петој години, у Манагви, главном граду Никарагве умро је Ернесто Карденал, једна од последњих митских фигура Латинске Америке. Након Карденалове смрти Хуан Хосе Тамајо, директор Kатедре за теологију и верске науке ,,Игнацио Елакуриа” са Универзитета Карлос III, у Мадриду, бираним је речима покушао да приближи лик Ернеста Карденала и објасни какав нас је то човек напустио и отишао у једну другу стварност у коју је тако дубоко и искрено веровао. По Тамају, напустио нас је ,, ... теолог и песник, мистик и политичар, свештеник и пророк, Никарагванац и грађанин света, монах и револуционар, борац и естета, усамљеник, комунист и евангелиста, хришћанин и марксист, верник и анти-идолатрик, човек с овог и с оног Света”.

Може ли уопште више супротности бити сажето у једној јединој реченици, односно у једном једином човеку? Наизглед тешко. Али управо је овим речима изражена сва контрадикторна суштина латиноамеричког поднебља, тог плодног хумуса из којег је изникла и величанствена фигура Ернеста Карденала. Друштвени, политички, културолошки, историјски и сваки други ,,еруптивни карактер” Латинске Америке понекад изроди овакве јединствене особе које нису омеђене никаквим оштрим рубовима или границама, људе који су саздани од невидљивог ткања међусобно наизглед неспојивих елемената који стварају и који се стапају у једну нову целину и јединствену димензију стварности и особености.