Мани Готовац (рођ. Јулија Биримиша, Сплит, Kраљевина Југославија, 12. новембар 1939. - Загреб, Хрватска, 12. новембар 2019.), била је југословенска и хрватска списатељица. Била је позоришни критичар, драматург и театролог. Прва селекторка Стеријиног позорја и прва интендантица у историји хрватског позоришта. Мани Готовац је била посвећена позоришту као простору и истраживању у уметности. Њено позориште увек се излаже ризику. Она није признавала концепт фотеље и функције. Зато је имала много поборника и много противника. Једна од најзначајнијих особа у историји театра у бившој Југославији - Мани Готовац била је жена која се није бојала.
Рођена је у Сплиту 12. новембра 1939. године. Дипломирала је компаративну књижевност, италијански и енглески језик на загребачком Филозофском факултету. Била је прва управница у историји хрватског театра, у сплитском ХНK од 1998. до 2002. и ХНK Ријека од 2003. до 2007. године. Била је управница и загребачког позоришта ИТД од 1992. до 1998. и директорка Сплитског љета, а 2004. је основала фестивал Ријечке љетне ноћи. Kритике и есеје о позоришту објављивала је у Студентском листу и Прологу, где је била и главна уредница од 1987. до 1993. године. На Радио Загребу радила је као новинарка и уредница драмског програма безмало три деценије. Од 1988. до 1990. била је драматург представа у режији Паола Мађелија, Еурипидових „Електре“ и „Феничанки“ и „Опере за три гроша“ у режији Роберта Чулија, као и Пиранделове „Вечерас импровизујемо“ у режији Анатолија Васиљева.
