Мирослав Егерић је био српски књижевни критичар и есејиста, историчар књижевности, дугогодишњи професор Филозофског факултета у Новом Саду (Риђевштица, код Крушевца, Краљевина Југославија, 1934. - Нови Сад, Србија, 2016.). Професор Егерић бавио се српском књижевношћу 20. века. Нарочито су запамћена његова предавања о Андрићу и Црњанском, а генерације студената је обучио критичкој мисли. Тумачећи и вреднујући дела српске књижевости више од пола века иза себе је оставио значајно књижевно дело у бројним есејистичким књигама и антологијама. Иза њега су остале његове бројне књиге, међу којима Књижевни историчари и сатиричари, Антологија савремене српске сатире, Путописи, приповетке , есеји Исидоре Секулић, Критике и огледи Петра Џаџића, Дух и чин, Антологија српског песништва 19. и 20. века, Скерлићев критички дух и друге...
Дипломирао је на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Београду,1960. Примљен је 1962. за асистента на новосадском Филозофском факултету, где је 1970. докторирао са тезом Књижевно и критичко дело Ђорђа Јовановића. За редовног професора изабран је 1981. и годинама је предавао српску књижевност 20. века и југословенске књижевности. У Матици српској је био члан Одбора Одељења за књижевност и језик Управног одбора у два мандата. У Друштво књижевника Војводине примљен 1965. а био је и члан Управног одбора и председник (1991-94), као и члан управа Српске књижевне задруге и Српског ПЕН-центра. Учествовао је у раду бројних жирија за књижевне награде.
Објавио је књиге есеја: Молитва на Чегру, Извор, Писма породичним људима, Србија и памћење. Књижевно критичке студије сабрао је у књигама Дела и дани I,II,III, као и у књизи Срећна рука. Његова књижевна интересовања била су подједнако усмерена ка поетској и прозној савременој продукцији, а у књижевно критичком домену високо је вредновао есејистичку традицију наших најпознатијих аутора. Говорећи о послу књижевног критичара у „Делима и данима” открио је многе релевантне показатеље свог стваралачког проседеа. Критика која је перманентно „искрење духа” нераскидивим спонама обухвата најпре критичара и предмет његових аналитичко-синтетичких захвата, а тек иза тога писца и публику. Критичар се открива у огледалу дела. Приредио је књиге: Књижевни историчари и критичари III, Антологију савремене српске сатире, Критике и огледи Петра Џаџића, Путописи, приповетке, есеји Исидоре Секулић, тротомну Антологију српског песништва 19. и 20. века.
Добитник је низа награда: ,,Ђорђе Јовановић”, ,,Милан Богдановић”, Октобарска награда Новог Сада, Златна повеља Универзитета у Новом Саду, ,,Лаза Костић”, Друштва књижевника Војводине за животно дело, Кочићева књига, Вукова Награда (2002). Проф. др Мирослав Егерић, књижевни критичар и есејиста, историчар књижевности, редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду сахрањен је у родном месту Риђевштица, код Крушевца. Комеморација, у заједничкој организацији Матице српске, Филозозфског факултета и Градске библиотеке у Новом Саду одржана је у Матици српској.
