Вујица Решин Туцић (Меленци, Краљевина Југославија, 17. јул 1941. - Нови Сад, Србија, 28. новембар 2009.) био је српски књижевник, визуелни уметник, уредник, есејиста, један од најзначајнијих чланова неоавангардног покрета у Југославији током шездесетих и седамдесетих година 20. века (Нова уметничка пракса). Његови радови излазе изван оквира традиционалне поделе уметности, па тако у извођење својих песама уноси елементе филма, глуме и перформанса, што је у оно време код нас била експериментална и пионирска активност.
Уређивао је часописе ,,Улазница" (Зрењанин), ,,Даље" (Сарајево) и ,,Тиса" (Нови Бечеј). Године 1977. покренуо је часопис „Адреса“, један од најзначајнијих неоавангардних часописа на овим просторима. Радио је најпре у библиотеци Радија Новог Сада, а потом и као драматург у драмском програму исте медијске куће. Због своје уметничке активности и неконформизма био је маргинализован и прогањан у време комунистичке власти, која га је држала за анархисту. Током 1972. и 1973. против њега су била покренута два кривична процеса: „због прекршајног дела вређања социјалистичко-патриотских осећања грађана“ у Општинском суду у Зрењанину и „за кривично дело непријатељске пропаганде“ у Окружном суду у Новом Саду. По овом другом основу претила му је казна до 12 година строгог затвора, али је процес обустављен на интервенцију Оскара Давича. Маргинализација у културним институцијама се наставља и касније, током деведесетих, прећуткивањем и игнорисањем, као и код свих уметника чија се пракса није уклапала у владајућу националистичку парадигму.
Почетком деведесетих основао је и водио књижевну школу Традиција авангарде (Београд, 1993-95), из које је настала уметничка група Магнет. За последњу збирку песама, ,,Гнездо параноје”, добио је награду ,,Васко Попа” за најбољу песничку књигу на српском језику 2007. године. Осим тога, добитник је и награда „Печат вароши сремскокарловачке“, и „Паја Марковић Адамов“. Отац је истакнутог песника млађе генерације Синише Туцића.
Објављене књиге: Јаје у челичној љусци, песме, 1970, Сан и критика, песме, 1977, Слово је пукло, есеји, 1978, Простак у ноћи, песме, 1979, Реформ гротеск, песме, 1983, Хладно чело, есеји, 1983, Снег веје, љубав је вечна, песме, 1990, Страхоте подземља, роман, 1991, Стругање маште, сабрана дела, 1991, Играч у свим правцима, избор из поезије, 2001, Време фантома, критике, 2005. и Гнездо параноје, песме, 2007. године.
