Раде Шербеџија (Бунић, 27. јул 1946) српски и хрватски је филмски, телевизијски и позоришни глумац. Рођен је 27. јула 1946. године у српској породици у личком селу Бунић, код Титове Коренице у данашњој Републици Хрватској. Отац му се звао Данило (1913.-2017), а мајка Стана. Раде је одрастао у Славонији, у Винковцима. Матурирао је у винковачкој гимназији. Дипломирао је 1969. године на Академији за позориште, филм и телевизију у Загребу, након чега је убрзо ангажован у загребачком драмском казалишту Гавела. Након тога наизменично ради као слободни уметник, с ангажманом у ХНК Загреб, те поново у „Гавели“. Надарен, посебне глумачке технике, и рационалан и темпераментан, сугестиван, врсне дикције, с лакоћом изводећи и физички најтеже сцене, показао се подједнако уверљив у улогама класичног (нпр. Шекспирови Хамлет и Ричард III) и модерног репертоара (нпр. Ибзенов Пер Гинт) - у разним жанровима, и у позитивним и у негативним ликовима. Добитник је многих признања (трипут награђен на Стеријином позорју, Награда „Владимир Назор“, Награда „Дубравко Дујшин“, Награда „Орландо“ на Дубровачким љетним играма). На филму је дебитовао споредном улогом у Илузији (1967) Крсте Папића, док прву главну - младића на животној прекретници - тумачи у Гравитацији или фантастичној младости чиновника Бориса Хорвата (1968) Б. Иванде.

Од тада све чешће наступа у главним улогама, ушавши у круг најбољих југословенских глумаца и глумећи у филмовима разних жанрова - од ратних драма до савремене тематике. Почетком ’70-тих запажене су му улоге комунистичког активисте дезоријентисаног у приватном животу у Црвеном класју (1970) Живојина Павловића, те сеоског младића суоченог с неправдом у Представи „Хамлета“ у селу Мрдуша Доња (1973) Крсте Папића. У то време истиче се и у филмовима који критички осликавају југословенску савременост: као каријеристички композитор (што потврђује његову способност карактеризације морално амбивалентних особа) у филму Браво маестро (1978) Рајка Грлића (Златна арена у Пули) и као новинар у истоименом филму (1979) Фадила Хаџића. По драмском писцу Душану Јовановићу, Шербеџија је био: Популаран и уздизан до неба у свим републикама бивше државе. Посвуда је имао пријатеље, обожаватеље, заштитнике. Глумио је у најугледнијим институцијама, на елитним фестивалима, а такођер и у провокативним алтернативним пројектима. Радио је с режијским легендама Крстом Спајићем, Живојином Павловићем, Љубишом Ристићем. Дружио се с Крлежом, с политичким дисидентима... Раде Шербеџија био је култна икона југославенског културног простора. Гламурозан и заводљив.

Најуспешнија филмска година за Шербеџију је вероватно била 1986., када му две улоге у филмовима добијају титулу најуспешнијих на Пулском фестивалу: револуционара који се не сналази у поратном времену у Вечерњим звонима Лордана Зафрановића (Златна арена) и радника огорченог сиромаштвом и животним недаћама у Сну о ружи З. Тадића (Велика повеља у Нишу). Великог радног потенцијала, с успехом глуми и на телевизији: у ТВ серијама - У регистратури, Никола Тесла (у насловној улози), Просјаци и синови и Бомбашки процес (као Јосип Броз Тито). Године 1982. добио је годишњу награду аустралијске телевизије Сами за главну улогу у аустралијској телевизијској екранизацији драме Ослобођење Скопља Д. Јовановића. Објавио је 2 збирке песама: Промјенљиви и Црно, црвено. Био је предавач сценског говора и глуме на Академији за казалиште, филм и телевизију у Загребу, те као ванредни професор глуме на Академији уметности у Новом Саду.

Године 1992. одлази у свет, где се такође пробио како сјајан глумац. Прво је кратко живео у Љубљани, а затим прелази у Америку. Упркос томе што је већ глумио у 80-ак филмова дистрибуисаних углавном на подручју бивше Југославије, пробој у светске воде задобио је филмом Ханин рат (1988) и филмом Пре кише (1994) Милча Манчевског. Године 1996. Шербеџија је играо оца избеглице у филму Белма и новозеландског имигранта у филму Broken English. Потом су уследиле улоге у водећим холивудским филмским остварењима у филмовима Свемирски каубоји, Немогућа мисија 2, Моћни Џо Јанг, Снеч итд. Познат је и по читању поезије, а и по позоришним представама. Покренуо је и нови театар „Улисис“ у Пули који је премијеру доживио с представом „Краљ Лир“ на Брионима под редитељском палицом његове супруге Ленке. Радио је са многим великим именима као што су Ванеса Редгрејв, Филип Нојс или Том Круз, Стенли Кјубрик и Клинт Иствуд. Фестивали: 1982. Загреб - Да се разумијемо (Вече шансона), победничка песма и 1989. Загреб - Балада о трњу, награда за нај песму фестивала. Ожењен је Ленком Удовички, са којом има ћерке Нину, Милицу Алму и Вању. Из првог брака има ћерку Луцију и сина Данила. Награде и признања: У јануару 2011. године уврштен je у Прес Магазинову листу „100 најпознатијих Срба у свету“. У јуну 2018. године додељена му је награда Александар Лифка за допринос европској кинематографији.

Улоге: 1966. Прикупљање храбрости (Скалпер), 1966. Седам сати и петнаест минута (Томица), 1967. Илузија,1967. Црне птице, 1968. Освета (кратки филм), 1968. Сеанса (ТВ), 1968. Маратонци (серија), 1968. Гравитација или фантастична младост чиновника Бориса Хорвата (Борис Хорват), 1969. Метеор, 1969.Чамац за крон-принца, 1969. Dio è con noi, 1969. Седмина (Нико), 1970. Каинов знак (Милан), 1970. Сам човјек (ТВ филм), 1970. Сам човјек (ТВ серија), 1970. Папагај (Младић), 1970. Иду дани (Редитељ), 1970. Црвено класје (Јужек Хедл), 1971. Путовање на мјесто несреће (Влатко), 1971. У гори расте зелен бор (Домобран кицош), 1972. Просјаци и синови (Матан Потрка), 1972. Послијеподне једног фазана (Обијесни младић), 1972. Рођендан мале Мире, 1972. Звезде су очи ратника (Учитељ Раде), 1973. Пеликани, 1973. Живјети од љубави (Давор), 1973. Бегунац (Иван), 1974. Ноктурно (Лучио Кларић), 1974. Тојота Корола 1000, 1974. Обешењак, 1974. У регистратури (ТВ серија, Ивица Кичмановић), 1974. Представа „Хамлета“ у Мрдуши Доњој (Јоцо Шкокић/Хамлет), 1974. Ужичка република (Мајор Коста Барац), 1975. Песма (Мића Рановић), 1976. Ужичка република (Мајор Коста Барац), 1976. Ноћна скела, 1977. Хајка (Ладо), 1977. Никола Тесла (ТВ серија, Никола Тесла), 1978. Бомбашки процес (Јосип Броз Тито), 1978. Браво маестро (Витомир Безјак), 1979. Новинар (Владо Ковач), 1979. Живи били па видјели, 1979. Повратак (Полицијски командир), 1979. Усијање (Томо), 1979. Иван Горан Ковачић (Иван Горан Ковачић), 1980. Дувански пут, 1980. Седам плус седам (Раде), 1980. Госпођица, 1981. Ослобођење Скопља (Георгиј Потевски) 1981.Туга (милиционер), 1981. Непокорени град, 1982. 13. јул (Капетан Митровић), 1982. Киклоп (Уго), 1982. Тамбураши (Стипе Бабур),1982. Вариола вера (Доктор Грујић), 1982. Живот и прича,1983. Киклоп (ТВ серија, Уго), 1983. Задах тела (Панчо Виља), 1983. Квит посао (Јозо), 1983. Бановић Страхиња (Абдулах), 1983. Ноћ послије смрти (Луцио Кларић), 1984. Штефица Цвек у раљама живота, 1984. Пејзажи у магли (Лелин отац), 1984.У раљама живота (Интелектуалац), 1984. Уна (Професор Мишел Бабић), 1985. Хрватски народни препород (ТВ серија, Глумац),1985. Хорватов избор (Крешимир Хорват), 1985. Живот је леп (Хармоникаш), 1986. Сан о ружи (Валент), 1986. Путовање у Вучјак (Крешимир Хорват), 1986. Вечерња звона (Томислав К. Бурбонски), 1987. Осуђени (Раде), 1987. Човек у сребрној јакни (ТВ серија), 1987. Заљубљени (Душан), 1987. Waitapu (Инспектор Марковић), 1987. Криминалци (Друг Рака), 1988. Вечерња звона (ТВ серија, Томислав К. Бурбонски), 1988. Загрљај, 1988. Вечерња звона (Томислав Ковач ), 1988. Манифесто (Емиле), 1988. Ханин рат (Капетан Иван), 1989. Повратак Арсена Лупена (Херлок Шолмс), 1989. Човјек који је волио спроводе (Хинко), 1990. Карневал, анђео и прах, 1990. Мајстори мрака (Адем Соколовић), 1992. Дезертер (Павле Трусић),1993. Контеса Дора (Карло Армано), 94. Магареће године (Наратор), 1994. Пре кише (Александар), 1995. Урнебесна трагедија (Коста), 1995. Two Deaths (Пуковник Џорџ Лападус), 1995. Белма (Јосип Папац), 1996. Мементо (Официр), 1996. Нечиста крв (Марко), 1996. Broken English (Иван),1997. Светац (Иван Третјак), 1997. Трегуа, Ла (Грк), 1998. Mare largo (Франсоа Рифо), 1998. Polish Wedding (Роман), 1998. Прашки дует (Јири Колмар), 1998. Моћни Џо Јанг (Андреј Страсер), 1999. Широм затворених очију (Господин Милич), 1999. Il Dolce rumore della vita (Бруно Мајер), 1999. Стигмата (Марион Петроцели), 2000. Немогућа мисија 2 (Доктор Некорович), 2000. Свемирски каубоји (Генерал Востов), 2000. Снеч (Борис „Оштрица“ Јуринов), 2000. Је ли јасно, пријатељу? (Милан Рајић), 2001. Јужни Пацифик (Емил де Бек), 2002. Ilaria Alpi - Il più crudele dei giorni (Миран Хроватин), 2002. Тихи Американац (Инспектор Вигот), 2003. Quicksand (Олег Бутраскаја), 2003. Spooks (Виктор Швиткој), 2004. Eurotrip (Тибор), 2004. Големата вода (Олд Лем), 2004. The Fever (Дипломата), 2005. The Keeper: The Legend of Omar Khayyam (Имам Муафак), 2005. Short Order (Пауло), 2005. Бетмен почиње (бескућник), 2005. Go West (Љубо), 2005. Магла (Капетан Блејк), 2005. Surface (Доктор Александар Цирко), 2006. Moscow Zero (Сергеј), 2006. The Elder Son (Макс), 2007.Балкански синдром (Олд Ален), 2007. Брат (Карлос Авиледа), 2007. Тесла (Наратор), 2007. Shooter (Михаел Сандор), 2007. 24 (Дмитриј Греденко), 2007. Say It in Russian (Раф Ларин), 2007. Л... кот љубезен, 2007. Право чудо, 2007. Fallen (Др Лукас Грасић), 2007. Fugitive Pieces (Атос), 2007. Битка у Сијетлу (Др Марић), 2007. Liebeskeben (Арие), 2008. The Eye (Сајмон Макалоу), 2008. Карантин (Јуриј Иванов), 2008. My Own Worst Enemy (Јуриј Волкалов), 2009. Thick as Thieves (Ники Петрович/Виктор Короленко), 2009. Middle Men (Никита Соколов), 2009. Истражитељи из Мајамија (Александар Шарова), 2010. Као рани мраз (Стари Васа Ладачки), 2010. Седамдесет и два дана (Мане Париповић), 2010. Хари Потер и реликвије Смрти: Први део (Грегорович), 2011. 5 Days of War (Александар Шарова), 2011. Татанка (Винко), 2011. X-Men: First Class (генерал Волков), 2011. У земљи крви и меда (Небојша Вукојевић), 2011. Blossom (Реј), 2012. Балкан није мртав, 2012. The Fourth State, 2012. Устаничка улица (главни тужилац), 2012. 96 сати: Истанбул (Мурад Хоџа), 2012. Треће полувреме, 2013. Red Widow, 2014. Даунтонска опатија (ТВ серија, Принц Игор Курагин), 2016. Прваци света (стари Штукало), 2016. Ослобођење Скопља (Георгије)…