Вести

Татјана Олујић је српска виолинисткиња. Бави се педагошким радом. Предаје виолину на Факултету музичке уметности у Београду, а као предавач гостује и на бројним музичким радионицама и семинарима у земљи и иностранству. Татјана Олујић рођена је у Београду, у уметничкој породици. Отац јој је био академски сликар, а мајка, пореклом Рускиња, професор на Факултету музичке уметности у Београду. Дипломирала је на Факултету музичке уметности. Специјализирала је виолину на Kраљевском козерваторију у Бриселу. Усавршавала се и на Мењухиновој интернационалној академији. Учесник је многобројних интернационалних семинара у Мађарској, Немачкој, Португалији и др. Ова фотографија, које нема на нету а редакција Библиофонотеке је ексклузивно објављује из своје регистратуре, снимљена је августа 1992. године, у Замку културе, у Врњачкој Бањи, после концерта Татјане Олујић, која је тада била гошћа јубиларних ХХ Врњачких културних свечаности.

Kрстивоје Илић (Брдарица код Шапца, Kраљевина Југославија, 3. март 1938. - Шабац, Србија, 22. август 2022.) био је српски песник и антологичар. Основну школу завршио је у оближњем Драгињу, Средњу трговачку у Шапцу, а дипломирао је на Вишој педагошкој школи у Шапцу, потом је наставио студије књижевности на Филолошком факултету у Београду. Песме је почео да пише у основној школи. Kао песник откривен је у Нишу, на конкурсу часописа Градина за поезију, када му је награђен циклус песма „Раздор у слуху руже“. У Нишу је потом боравио дуже више пута, па је тако и сачинио антологију нишких песника. Kао изразити фудбалски таленат, једно време је играо фудбал у шабачкој Дудари и аматерским клубовима. Песник Kрстивоје Илић је био чест гост Врњачке Бање, која га је инспирисала да напише бројне елегије, љубавне и песме за децу. Ова фотографија, које нема на нету а редакција Библиофонотеке је ексклузивно објављује из своје регистратуре, настала је приликом једног боравка Крстивоја Илића, када је песник окупљеним ђацима на тргу код библиотеке Др Душан Радић, у Врњачкој Бањи, казивао своју поезију за децу.

Гост 35. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Саша Радојевић, филмски редитељ, сценариста и критичар, уредник у Редакцији драмског и домаћег серијског програма Радио телевизије Србије.

Ретроспектива Фестивала филмског сценарија, феномен филмова са микро буџетима, критичко сагледавање студије „Сергеј Ејзенштајн“ Виктора Шкловског у издању врњачког часописа „Замак Културе“, представљање књиге „Жан Лик Годар: перманентни револуционар“ Берта Ребхандла, неке су од тема емисије која ће бити емитована 30. октобра на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Добро дошли!

Гојко Ђого (Влаховићи, општина Љубиње, Краљевина Југославија, 1. новембар 1940.) српски је књижевник, песник и есејиста. Редовни је члан Академије наука и уметности Републике Српске и Сената Републике Српске, као и Удружења књижевника Србије и Српског ПЕН центра. Гојко Ђого је рођен у јесен 1940. године, у Херцеговини. Основну школу је похађао у родном месту Влаховићима, а гимназију матурирао у Стоцу. Дипломирао је 1964. године на катедри за Општу књижевност са теоријом књижевности Филозофског факултета у Београду. Радио је две године као новинар у листу ,,Дуга", па је постао уредник књижевне и издавачке делатности у Дому омладине Београда. Уређивао је едицију ДОБ и био водитељ књижевних трибина. Касније је извесно време био директор Издавачко-књижарске агенције ,,Тачка". Јавља се и као оснивач и уредник књижевног часописа Књижевна реч. Прву књигу (и то песничку) под насловом Туга пингвина, објавио је 1967. године у Београду. Ова фотографија, које нема на нету а редакција Библиофонотеке је ексклузивно објављује из своје регистратуре, снимљена је на књижевној вечери Гојка Ђога, у Народној библиотеци Др Душан Радић, у Врњачкој Бањи, 3. августа 1992. године, који је тада био гост јубиларних ХХ Врњачких културних свечаности. Ова емисија је рођендански поклон Гојку Ђогу, великом песнику ћирилице и српског језика од редакције Библиофонотеке.

Мирјана „Мира” Пеић-Арменулић (Суботица, Краљевина Југославија, 26. мај 1942.) југословенска и српска је филмска и позоришна глумица. Удата је за Радмила Арменулића, бившег српског и југословенског тенисера и тениског тренера. Радио Београд је крајем педесетих имао емисију „Микрофон је Ваш“, у Суботици су победиле Мира Пеић и Вања Стојковић, две школске другарице од по 16 година. Пласман у велико финале у Београду донео им је тријумф и велику прекретницу у животу. Рођен је Дуо ДД који је шездесетих година прошлог века достигао врхунац популарности. Наступале су на концертима, радију, телевизији, фестивалима...Након седам успешних година, Вања и Мира су се растале. Вања је отпочела соло каријеру а Мира је завршила Факултет драмских уметности и постала глумица „Атељеа 212“. Поред глуме је наставила да пева, али староградске и романсе, са којима је изградила други део каријере. Низале су се плоче и фестивали затим и филмови и ТВ серије. У првој поставци мјузикла „Kоса“, у Атељеу 212, играла је Шејлу, главну женску улогу. Снимила је бројне грамофонске плоче, касете и дискове.