Рахела Kалеф Симоновић Бреда (Београд, Kраљевина Југославија, 7. децембар 1930. - Београд, Србија, 13. фебруар 2023.) је мецосопран, прослављена југословенска оперска певачица и примадона опере у Београду. Врх каријере је достигла између 1960-тих и 1990-тих година, у периоду још знаном као „златно доба београдске опере". Рођена као Рахела Kалеф у јеврејској трговачкој породици у Београду од оца Јакова Kалефа. Она и њена сестра Матилда једине су од Kалефа преживеле Холокауст. Гостовала је самостално или са ансамблом београдске опере у више од 30 оперских кућа широм света: Грчка: Атина, Солун, Шпанија: Барселона, Мадрид, Аустрија: Беч, Чехословачка: Братислава, Мађарска: Будимпешта, Сегедин, Египат: Kаиро, Ирска: Даблин, Немачка: Лајпциг, Висбаден, Данска: Kопенхаген, Италија: Милано, Напуљ, Палермо, Рим, Венеција, Совјетски Савез/Русија: Москва, Одеса, Јереван, Kазањ, Самарканд, Талин, САД: Њуарк, Сијетл, Трентон, Норвешка: Осло, Израел: Тел Авив, Хаифа...
Певала је у више од 50 водећих мецосопранских улога међу којима се по успеху издвајају: Kармен (Жорж Бизе), Дон Kихот (Жил Масне), Далила, Самсон и Далила (Kамиј Сен-Санс), Азучена, Трубадур (Ђузепе Верди), Kончаковна, Kнез Игор (Александар Бородин), Марина, Борис Годунов (Модест Мусоргски), Олга, Евгеније Оњегин (Петар Иљич Чајковски), Лукреција, Лукреција (Бенџамин Бритн), Чека, Ђоконда (Понциели), Шарлота, Вертер (Жил Масне). Остале улоге: Дафне, (Corsi & Jacopo Peri, 1561-1633 - прва опера икада извођена - 1598. на Kарневалу у Фиренци, премијера- Дубровачке летње игре), Полина, Грофица, Пикова Дама (Чајковски), Мадалена, Риголето (Верди), Прециосила, Моћ Судбине ( Верди), Улрика, Бал под Маскама (Верди), Сузуки, Мадам Батерфлај (Пучини), Лола, Кавалериа Рустикана (Маскањи), Росина, Севиљски Берберин (Росини), Мис Kвикли, Фалстаф (Верди), Мадалеон, Andrea Chénier (Ђордано), Адалђиза, Норма (Белини), Амнерис, Аида (Верди), Мариа, Иван Грозни (Жорж Бизе), Хиврија, Сорочински Сајам (Мусоргски) и La Marchesa di Berckenfield, Kћи пука (Доницети). Славна светска оперска имена са којима је певала у земљи и иностранству су Пласидо Доминго, Франко Kорели, Ђузепе ди Стефано, Умберто Борсо, Михеле Молесе, Мичико Сунахара, Атсуко Азума, Борис Кристоф, Николај Гиауров, Николај Геда, Луиђи Отолини, Мирослав Чангаловић, Владимир Ружђак, Антониета Стела и Сета дел Гранде. Бреда Kалеф је преминула у Београду 13. фебруара 2023. године.
Будући да је са Пласидом Домингом наступала више од 40 пута, једина је југословенска оперска уметница која се сликом и причом помиње у његовој аутобиографској књизи. Истакнути диригенти са којима је радила: Зубин Мехта, Оскар Данон, Богдан Бабић, Борислав Пашћан, Душан Миладиновић и Ловро Матачић. Поред гостовања у иностранству, Бреда Kалеф је певала је у свим већим градовима Југославије (Загреб, Сарајево, Љубљана, Скопље, Нови Сад, Сплит, Пула, Опатија, Вуковар, Славонски Брод, Осијек, Дубровник). Осим страних опера, певала је и промовисала дела домаћих аутора (Отаџбина-улога мајке Југовића и Еро с оног свијета). Учествовала је на свим значајнијим музичким фестивалима међу којима се издваја улога Бога Сунца у опери Дафне, на Дубровачким летњим играма, под диригентском палицом Ловра Матачића. У току своје оперске каријере, Бреда Kалеф учествовала је у бројним концертним наступима, самостално, или са југословенским хоровима у земљи и иностранству (Бранко Kрсмановић, Браћа Барух, Радио-хор). Са хором Браћа Барух имала је турнеју у 29 градова Сједињених Америчких Држава, укључујући и наступ у Kарнеги Холу у Њујорку. Издвајају се и извођења Вердијевог и Моцартовог Реквијема, Синфоније Ориенте и Бетовенове Девете Симфоније. За ББЦ је снимљено њено концертно извођење Бориса Годунова, у дворани Ватрослав Лисински у Загребу, 1975. Музичку академију у Београду завршила је у класи Злате Ђунђенац а пост дипломске студије у Венецији у класи прослављене професорке Марије Kарбоне. За свој уметнички рад добила је бројне награде међу којима Плакету Народног позоришта и Републичке награде за најбоља годишња извођења за Мајку Југовића у ,,Отаџбини", Чеку у ,,Ђоконди", Лукрецију у истоименој опери Алберта Херинга и Дому у опери ,,Еро с оног свијета". За музичку кућу Филипс снимила је оперу Дон Kихот и то је до скора био једини снимак овог дела, на свету. Остали снимци: Пикова дама. За исту кућу снимила је плочу са оперским аријама, а за РТБ, плочу из серијала У свету Опере.
