Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Инфо
  4. Вести
Вести
Погодака: 346

Давор Јањић (Тузла, СФР Југославија, 18. новембар 1969. - Београд, Србија, 29. новембар 2022.) био је југословенски, босанскохерцеговачки и српски филмски и телевизијски глумац. Студирао је филмску глуму у Студију за младе глумце и на Академији у Сарајеву. Био је члан Отворене сцене Обала Сарајево и најмлађи члан Атељеа 212 у Београду.

Филмографија: 1986. Ово мало душе (Нихад Халиловић), 1988. Живот са стрицем (Мартин), 1988. Лет у магли (Никола), 1989. Кудуз (железничар), 1989. Рањеник (Иван), 1990. Стела (Зиц), 1990. Станица обичних возова, 1990. Последњи валцер у Сарајеву (Антон), 1991. Празник у Сарајеву (убица), 1991. Чаруга (мали), 1990. Граница (Марко Топић), 1993. Горила се купа у подне (дрипац), 1994. Магареће године (Смрдоња), 1997. Аутсајдер (Сеад Мулахасановић), 1997. Добродошли у Сарајево (Драган), 1997. Савршени круг, 1998. Блуз за Саро, 1998. То је Балкан, 2000. Горски вијенац (Шпија), 2000. Hop, Skip & Jump, 2000. Млијечни пут (Јосип), 2001. Сладке Сање, 2001. Наташа (Киза), 2002. Владимир (Мики), 2003. (А)Торзија, 2004. Живот је чудо (Томо), 2004. Десперадо Тонић, 2006. Живот је чудо (ТВ серија, Томо), 2006. Warchild (Момир), 2007. Л... код љубе зен (Томас), 2007. Петелињи зајтрк, 2007. Духови Сарајева (Треф), 2007.-2008. Понос Раткајевих (Фрањо), 2008. Закон љубави (Јосип), 2011. Под сретном звијездом (Бојан), 2019. На млијечном путу (вехабија), 2019. Ја сам Френк (Хасиб), 2019. Корпорација (Милан), 2021. Амеба (отац), 2021. Инвентура, 2021. Bitch, A Derogatory Term for a Woman (Милан), 2021. Адвокадо (камерман), 2022. Либерта - рађање града (Секула Витковић), 2022. Луча (Мирко), 2023. Олуја (Брацо) и 2023. Баук.

Вести
Погодака: 365

Радмила Живковић (Крушевац, ФНРЈ, 14. јануар 1953.) српска је филмска, позоришна и телевизијска глумица. Каријеру је почела крајем шездесетих, да би отад играла у неколико десетина филмова. Најпознатији међу њима су Наивко, Сабирни центар, Мртав ’ладан и Полoжајник. Позната је и по улогама Ђилде у ТВ серији Срећни људи, Јованке Љутић у Стижу долари, али и по Улици липа, где је играла главну улогу. Живковићева је свакако најпознатија као тетка Дока у великом биоскопском хиту Зона Замфирова. Овде је показала изванредне комичарске вештине и оставила незаборавну реплику - А ти кучко! Ск ћеш д’ изедеш голем ћутек! Живковићева је трећа добитница награде Жанка Стокић. Глуму је дипломирала на Факултету драмских уметности у Београду.

Вести
Погодака: 371

Бранко Балетић  (Београд, ФНРЈ, 15. јун 1946. годинe) је југословенски и црногорски филмски и ТВ редитељ. Дипломирао је на ФДУ, одсек филмска и тв режија. Током 70.-тих година, почев од тв филма Лака лова, режирао је читав низ тв серија : Држи воду док мајстори оду, Зелени сигнал, музичке и документарне, путописне тв филмове. Од играних филмова је режирао: Сок од шљива, Балкан експрес (три посебне награде на Пулском фестивалу 1983. годинe), Увек спремне жене, Локални вампир и друге. У периоду од 1986. до 1990. године био је управник филмског предузећа Авала филм Београд. Био је директор Црногорске кинотеке. Добитник је многобројних награда: Специјална награда жирија Херцегновског филмског фестивала 2011. годинe, 13.-то-јулска награда 2012. године, награда за најбољу режију на фестивалу филма југоисточне Европе 2012. годинe. Живи и ради у Подгорици

Вести
Погодака: 100

Због одржавања седнице Скупштине општине Врњачка Бања у Салону Народне библиотеке „Др Душан Радић“ установа ће бити затворена за рад са корисницима у четвртак 29. јуна у периоду од 10 до 13 часова.

Вести
Погодака: 462

Светлана Стевић Вукосављевић је српска вокална солисткиња и национална уметница. Светлана је један од најугледнијих извођача, истраживача и чувара древног српског музичког фолклора. Светлана Стевић Вукосављевић је рођена 15. фебруара 1948. године у Милатовцу код Жагубице. Завршила је средњу Хемијско технолошко-техничку школу у Београду. Више од 35 година бави се истраживачким радом на пољу предачке културе у Хомољу - Источна Србија. Као даровита вокална солисткиња изворне (традиционалне) српске песме, 1976. године, постала је солиста Радио Београда и од тада до данас оставила је велики опус трајних снимака звучном архиву Радио Београда. Исте године је постала и сарадник на више емисија Радио Београда