Радомир З. Путник (Оџаци, ФНРЈ, 9. јул 1946. године) српски је писац, драматург, театролог, позоришни и књижевни критичар и професор. Био је уредник уметничког програма Телевизије Београд, директор драме Народног позоришта у Београду, позоришни критичар листа Политика, главни уредник часописа Сцена и Театрон и професор драматургије у филмској школи Дунав филма у Београду. Основну школу и гимназију је завршио у Вршцу. Дипломирао је драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1972. године.
Од 1972. до 1976. године је био уредник позоришне и филмске рубрике у листу Књижевна реч. У Телевизији Београд је радио од 1974. године, као хонорарни драматург Драмске редакције Првог програма. Од 1978. је био уредник у Драмској редакцији, а од 1983. уредник у Редакцији играног програма до 1993. и од 1997. У међувремену је био директор Драме Народног позоришта у Београду (1993 - 1997). Од маја 1999. до августа 2001. био је главни и одговорни уредник Уметничког програма РТС. Био је и позоришни критичар Трећег програма Радио Београда (1974 - 1993) и Политике (1986-1993) и главни уредник часописа Сцена (1990 - 1994). Од септембра 2001. до јула 2003. радио је на месту уредника Културно-уметничког програма РТС-ТВБ. Од јула 2003. је био драматург БК Телекома. Од 16. новембра 2005. је у старосној пензији. Живи и ради у Земуну.
Објавио је више књига поезије, прозе, театролошких и драматуршких огледа; написао је петнаестак драма приказиваних у професионалним позориштима и на телевизији, направио је више драматизација и адаптација књижевних дела за позориште и телевизију, као и телевизијску серију Крај династије Обреновић. Написао је око 1.500 критика позоришних представа и књижевних критика за Трећи програм Радио Београда. Део критика је објављен у дневној штампи (Политика, Политика експрес, Дневник, Вечерње новости) и књижевним листовима и часописима (Дело, Трећи програм, Летопис Матице српске, Књижевност, Савременик, Поља, Багдала, Кораци, Свеске, Театрон, Лудус, Књижевна реч, Књижевне новине, Књижевни лист...). Добитник је више стручних и јавних признања, од којих су најзначајнија: Златни беочуг Културно-просветне заједнице Београда, Златна значка КПЗ Србије, Вукова награда и Статуета Јоаким Вујић.
Библиографија, објављена дела - Поезија: Куда кренути, Клуб писаца, Вршац, 1964, Птица ружичасте коже, Клуб писаца, Вршац, 1970, Резбарије, Багдала, Крушевац, 1971, Заумна пећина, Нолит, Београд, 1972, Недељни ручак, КОВ, Вршац, 1976, Касни сат (библиофилско издање, 30 примерака), АПУ, Београд, 1976, Откривање времена, Угао, Вршац, 1991; Проза: Приче о смрти, Клуб писаца, Вршац, 1971; Драматуршко-театролошки списи: Читајући изнова, Стеријино позорје, Нови Сад, 1990, Приближавање позоришту, Народно позориште, Београд, 1996, Из театролошког репозиторијума, (Дани комедије, Јагодина), 1999, Драматуршки послови, Чигоја штампа, Београд, 2005, Драматуршка аналекта, Удружење драмских писаца Србије, Београд, 2007, Записке о Стерији, Угао, Вршац, 2013; Изведене драме: Шта је највећи домет секса, Атеље 212, 1969, Венијаминов крст, Радио Београд, 1969, Трактат о кафици, Народно позориште Стерија, Вршац, 1972, Симон из Кирене, Радио Сарајево, 1973, Бурек с лешом, Радио Сарајево, 1973, Покајница, Радио Скопље, 1973, Хероји не умиру, Народно позориште, Вршац, 1975, Светковина, Народно позориште, Сомбор, 1981, Баца Ица и његова Мица, Народно позориште Стерија, Вршац, 1982, Глинени голубови, Народно позориште Зеница, 1986, Ноћ у Келтијевој кући, Радио Београд, 1986, Климактеријум, Народно позориште Стерија, Вршац, 1992, Имамо довољно времена, Народно позориште, Зајечар, 1993, Последњи тренуци краља Александра и краљице Драге, Хајат, Београд, 1996, Туцинданска трагедија, Радио Београд, 2000, Кућа на кеју, Радио Београд, 2007. године.
Драматизације: Битка за Београд, према роману Добрице Ћосића „Време смрти“, Сава центар, Београд, 1989, Деца пакла, према истоименој књизи др Јована Букелића, Фестивал монодраме и пантомиме, Земун, 1998; ТВ серија: Крај династије Обреновић, 11. епизода, Телевизија Београд (1995). Објављене књиге из области драматургије и театрологије: Читајући изнова (Стеријино позорје, Нови Сад, 1990), Приближавање позоришту (Народно позориште, Београд, 1996), Из театролошког репозиторијума (Дани комедије, Јагодина, 1999), Драматуршки послови (Чигоја штампа, Београд, 2005), Драматуршка аналекта (Удружење драмских писаца Србије, Београд, 2007), Двадесет Стеријиних реченица (Угао, Вршац, 2012), Приближавање позоришту 2 (Музеј позоришне уметности Србије, Бегорад, 2014), Препознавање позоришта (Фестивал монодраме и пантомиме, Земун, 2016), Драматуршка аналекта 2 (Удружење драмских писаца Србије, Београд, 2016), Приближавање позоришту 3 (Музеј позоришне уметности Србије, Београд, 2019).
Приредио је следеће књиге: Бела кафа, драме Александра Поповића, СКЗ, 1994, Нега мртваца, драме Александра Поповића, Просвета, Београд, 1996, Лица песника, РТС, Београд, 1999, Изабране драме Александра Поповића 1,2, Верзал прес и Војноиздавачки завод, Београд, 2001. и Војноиздавачки завод и Карић фондација, Београд, 2003, Антологија ТВ драме 5, РТС и Војноиздавачки завод, Београд, 2002, Антологија савремене монодраме, Фестивал монодраме и пантомиме, Земун, 2003, Панорама монодрама, Фестивал монодраме и пантомиме, Земун, 2004, Позоришне критике/Авдо Мујчиновић, Стеријино позорје, Нови Сад, 2005, Позоришне и ТВ монодраме, Фестивал монодраме и пантомиме, Земун, 2006, Монодрама и пантомима, Фестивал монодраме и пантомиме, Земун, 2008, Слике минулог времена: позоришне критике: 1980-1993, Позоришни музеј Војводине, Нови Сад, 2010, Антологија савремене српске комедије, Zepter Book World, Београд, 2018, Антологија биографске монодраме, Фестивал монодраме и пантомиме, Земун, 2020, Драмски јунак Доситеј, Задужбина „Доситеј Обрадовић“, Радио-телевизија Србије, Београд, 2022. Адаптације за позориште и ТВ: Јаша Томић: Развод брака, ТВ Нови Сад, 1976, Ричард Фрелек: Лицем у лице у Напуљу, ТВ Београд, 1983, Аристофан: Лисистрата, Сава центар, 1993, Јован Стерија Поповић: Судбина једног разума, ТВ Београд, 1997. Јован Стерија Поповић: Џандрљиви муж, ТВ Београд, 1998. године.
