Вести

Из штампе је изашла трећа књига Зорана Рајића, аутора документарног серијала „Библиофонотека“. То је збирка прозних текстова, колумни и есеја „Галерија - ликови и приче“. Иначе, издавачка кућа БИБЛИОФОНОТЕКА за свој мото има постулат који је у Врњачкој Бањи, лета 1987. године, изговорио и поставио протомајстор Богдан Богдановић, академик, архитекта, професор и писац, рекавши следеће: „Архитектура има своју литературу баш као што и литература има своју архитектуру, своју нечујну реч“. Тако ће убудуће у својим издањима БИБЛИОФОНОТЕКА посебно вредновати оно што је документарно, оно што је трајно, покушавајући да читаоцима бар на известан начин одгонетне тајну специфичне тежине постојања и стварања у различитим временима, правцима и жанровима. У том смислу, БИБЛИОФОНОТЕКА ће у својим издањима и едицијама објављивати прозу, поезију и публицистику али ће исто тако имати слуха и за документарну видео продукцију која у данашње време, овде и сада, све више добија на актуелности.

Зоран Рајић је до сада објавио збирку прича „Сеанса“ и књигу лирских записа „Опсесија“. Аутор је документарног серијала „Библиофонотека“ на YouTube-у. Од 16. 11. 2017. године до сада је постављено и емитовано преко 300 епизода овог серијала. „Библиофонотека“  још траје...

Миломир Краговић (Рашка, ФНРЈ, 17. септембар 1949. године) српски је књижевник. Краговић се школовао у Рашки, Краљеву и Београду. По професији је економиста. Био је дугогодишњи уредник Омладинских новина, Борбе, Осмице, Верзал-преса, Вечерњих новости, а последњих двадесетак година професионално се бави издаваштвом. Члан је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат ком је поклонио Збирку са посебним предметима која садржи више стотина књига са посветама, освојеним наградама и рукописе. Објавио је више књига поезије за децу и одрасле, неколико романа, а заступљен је у домаћим и страним антологијама поезије. Његова дела превођена су на италијански, шпански, енглески, кинески, руски, чешки, немачки, македонски и словеначки језик. Од 2004. године уредник је издавачке делатности Компаније „Новости“.

Гошћа 63. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Вида Црнчевић Басара, сценаристкиња и књижевница.

Филм „Кома“ који је отворио 47. Фестивал филмског сценарија, портрет редитеља Петра Јаконића, роман „Прекомерна употреба силе“ Виде Црнчевић Басаре, неке су од тема емисије коју можете погледати у недељу 31. марта на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док монтажу и режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Јелисавета Сека Саблић (Београд, 13. јун 1942.) српска је глумица. Она по неким изворима слови за највећу домаћу комичарку или краљицу комедије. Каријеру је започела пре више од педесет година, да би данас била једна од најпопуларнијих и највољенијих глумица у свим земљама бивше Југославије. Наклоност филмске критике и обожавање публике постигла је као Кристина у црној комедији Маратонци трче почасни круг. Велики успех остварила је у комедијама Бурдуш, Тесна кожа 3, Рад на одређено време, Мој тата на одређено време, Развод на одређено време, Секула и његове жене, Друга Жикина династија и Секула се опет жени. Изузетне комичарске способности показала је као другарица Сека у ТВ серији Бољи живот и као секретарица Маријана у Срећним људима. Зенит нове популарности доживела је захваљујући ситкому Љубав, навика, паника из 2005. године, па затим петнаест година касније, са комедијом Три мушкарца и тетка, када је имала 79 година. Добитница је најпрестижнијих награда и признања, пре свега Добричиног прстена и Жанке Стокић, четири Статуете Ћуран, једног Златног ћурана, Награде Павле Вуисић, Нушићеве награде, Стеријине награде, Златне арене и многих других. После 50 година каријере, Сека је и даље активна. Игра представе у многим београдским позориштима, снима филмове и гостује у телевизијским серијама. Секин син, Стефан Саблић, је познати позоришни редитељ.

Гост 62. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Филип Чоловић, режисер и књижевник.

Белетристички и редитељски опус Филипа Чоловића, теме су емисије коју можете погледати 17. марта 2024. године, на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док монтажу и режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!