Босиљка Пушић (Ћуприја, Краљевина Југославија, 2. мај 1936. - Херцег Нови, Црна Гора, 23. октобар 2023.) била је српска и црногорска књижевница. Босиљка Пушић рођена је 1936. године у Ћуприји. Основну школу и гимназију завршила је у Светозареву, а Филозофски факултет (Одсек за југословенску и светску књижевност) у Београду. Удајом прелази у Херцег Нови 1958. године. У тамошњој средњој школи налази и запослење као професор српскохрватског језика и југословенске књижевности где је радила двадесет шест година. По одласку у пензију почела је да слика. Имала је петнаест самосталних и тридесетак групних изложби. Учествовала је на више сликарских колонија. Из брака са Илијом Пушићем има два сина, Андрију (познат као Дигитал Мандрак) и Антонија (познатијег као Рамбо Амадеус). Писањем је почела да се бави 1970. године, када објављује своју прву књигу песама и прозне текстове по часописима. Добила је неколико књижевних награда. Живeла је и радила у Херцег Новом.

Опширније...

Зијах Соколовић - Зике (Сарајево, ФНР Југославија, 22. децембар 1950.) је југословенски и босанскохерцеговачки глумац и режисер. Од 1992. године живи и ради у Бечу, а данас живи и ради на релацији Беч, Загреб, Сарајево и Београд. Члан је Удружења драмских уметника Србије од 16. јануара 1987. године. Глумац Зијах Соколовић је аутор књиге „Глумац… је глумац… је глумац“ која је у ствари глумчев осврт на представу коју ради већ 38 година и у којој је објавио интегрални текст представе али и сакупио разне коментаре, есеје и критике. У њој Зијах Соколовић објашњава како је настала представа, како изгледа бити глумац, како је то владати сценом, представом и публиком, да ли постоји граница у комуникацији и игри на позоришној сцени, колико се преплићу глума и реалан живот и колико неке делове глумачког заната несвесно примењујемо у свакодневном животу, као и колико кроз дечје приказе на сцени можемо да схватимо шта та деца у ствари јесу. То је и представа која је направљена пре 38 година и од тада до данас она траје и изведена је преко 1600 пута. Текст представе је преведен на немачки, енглески, француски, пољски, италијански и норвешки језик а осаманаест глумаца у свету је играло овај текст скоро интегрално, са неким можда малим адаптацијама док су премијере биле у Бечу, Сиднеју, Варшави, Паризу, Лондону, Њујорку, Берлину…

Опширније...

Оливера Оторан  рођена је 1965. године у Ћуприји. Са шест година је уписала клавир у ОМШ Стеван Мокрањац, у класи професорке Олгице Јовановић, код које је завршила и средњу музичку школу. Дипломирала је на Факултету музичких уметности у Београду, у класи професорке Оливере Ђурђевић. Чембало је учила код професорке Соње Дракулић. Још као млада уметница наступала је у Љубљани, Загребу, Новом Саду, Београду, Ћуприји, Врњачкој Бањи... Као млада уметница обожавала је Хендла али поред његових дела, на репертоару су јој били стари мајстори Тартини, Брамс и други... У Замку културе гостовала је августа 1991. године, када је и снимљен овај интервју.

Гост 67. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Марко Новаковић, редитељ, сценариста, продуцент, главни и одговорни уредник у Редакцији драмског и домаћег серијског програма Радио телевизије Србије.

Значај Фестивала филмског сценарија за домаћу кинематографију, портрет великана српске уметности Слободана Новаковића, представљање филмског опуса нашег госта, неке су од тема емисије коју можете погледати у недељу 26. маја 2024. године, на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док монтажу и режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!