Вести

Срба Игњатовић, крштено име Србољуб (Књажевац, ФНРЈ, 11. април 1946.) српски је књижевник, књижевни критичар, песник и приповедач. Био је председник Удружења књижевника Србије до 2010. године а Управни одбор УКС га је 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности. Главни је и одговорни уредник часописа Савременик и уредник у Апострофу. У родном Књажевцу је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је а потом и магистрирао на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Игњатовић је од младости био присутан у културном животу. Још као гимназијалац писао је за школски лист Наши погледи, који је и уређивао, а за десетогодишњицу листа приредио је зборник „Четрнаест песама”. Током дуге и значајне каријере био је уредник Омладинских новина, Књижевне речи, где је и један од оснивача, библиотеке првих књига Пегаз, часописа Relations, али и уредник-сарадник у више издавачких кућа и професионални уредник у НИРО Књижевне новине.

Ева Рас (право име Ева Марија Балаш-Стевић) је српска глумица, сликарка и књижевница, по националности мађарска Јеврејка. Рођена је у Суботици 1. јануара 1941. Дипломирала је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. Са мужем Радомиром Стевићем Расом, сликаром и графичарем, 1964. је основала Театар националне драме, где су се изводила дела искључиво домаћих писаца. Између осталих, играла је и у филмовима Душана Макавејева, Александра Саше Петровића, Живка Николића, Ђорђа Kадијевића. Са филмом Душана Макавејева „Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ“ (1967) постигла је светску славу. По многим филмским критичарима и теоретичарима, најбољу улогу је остварила играјући Гоцу у филму Александра Саше Петровића „Биће скоро пропаст света“ (1968). Играла је у великом броју мађарских филмова, које су режирали: Ливија Ђармати, Јанош Роза и Ференц Kардош. Добитница је многих филмских награда у земљи и иностранству: ,,Златни лептир“ (1996) у Мађарској поводом прославе стогодишњице филмске уметности; ,,Велики печат“ Југословенске кинотеке за животно дело (2001).

Гост 64. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Зденко Колар, музичар и глумац.

Филмске улоге Зденка Колара, документарна остварења „Рок дезертери“ (десет година од настанка југословенског Новог таласа), „Небеска тема“ (музичка и животна биографија Владе Дивљана), албум групе Идоли „Шест дана јуна“, на којем је већина нумера заступљено у истоименом филму Динка Туцаковића по сценарију професора Небојше Пајкића, неке су од тема емисије, коју можете погледати у недељу 14. априла 2024. године, на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Аутор и водитељ је Срђан Чеперковић, док монтажу и режију потписује Мирослав Сташић.

Добро дошли!

Владимир Николић (1960) је наступао као солиста у разним камерним саставима и са оркестром Београдске филхармоније. Снимао је за радио и ТВ станице. Често је наступао са Вером Огризовић. Као дуо гитара, њих двоје били су учесници Врњачких културних свечаности. Одржали су концерт у Замку културе. Владимир Николић је имао запажене концерте и на Guitar art festivalu у Београду - класична, акустична гитара (Успомена на Алхамбру - Francisco Tarrega, 4:07. Ова љупка минијатура остаје да живи иста у својој искреној интерпретацији већ више од сто година. Оживљава изнова и непрестано, под прстима професионалаца, међу свим расама и на свим континентима. Она постаје спона која повезује људе у једну велику духовну породицу, као што то музика иначе чини, претећи да популарношћу засени и извор инспирације - предивни маварски дворац на обронцима Гранаде.). Године 1982. Владимир Николић је стекао статус слободног уметника.

Рита Кинка (Суботица, ФНРЈ, 6. јануар 1962. године) српска је пијанисткиња и клавирски педагог мађарског порекла. Рита Кинка је рођена 6. јануара 1962. године, у Суботици, где је похађала нижу музичку школу у класи Јелене Рукавине и средњу музичку школу у класи Марије Баш. Студије клавира на Академији уметности у Новом Саду започела је у класи Евгенија Тимакина, а дипломирала је са највишом оценом у класи Арба Валдме. Последипломске студије је завршила код Арба Валдме и Душана Трбојевића у Новом Саду и Београду. Усавршавала се на „Juilliard School of Music“ у Њујорку у класи Ђерђа Шандора. Од 1975. до данас одржала је преко 600 концерата у многим европским земљама, као и САД, Тајвану, Израелу, Канади и Аустралији и у свим бившим југословенским републикама. Редовни је професор за главни предмет клавир и шеф Катедре на Академији уметности у Новом Саду.