Миломир Краговић (Рашка, ФНРЈ, 17. септембар 1949. године) српски је књижевник. Краговић се школовао у Рашки, Краљеву и Београду. По професији је економиста. Био је дугогодишњи уредник Омладинских новина, Борбе, Осмице, Верзал-преса, Вечерњих новости, а последњих двадесетак година професионално се бави издаваштвом. Члан је Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат ком је поклонио Збирку са посебним предметима која садржи више стотина књига са посветама, освојеним наградама и рукописе. Објавио је више књига поезије за децу и одрасле, неколико романа, а заступљен је у домаћим и страним антологијама поезије. Његова дела превођена су на италијански, шпански, енглески, кинески, руски, чешки, немачки, македонски и словеначки језик. Од 2004. године уредник је издавачке делатности Компаније „Новости“.
Награде: Златна значка КПЗ, 1985, Годишња награда „Борбе“, 1986, Гашино перо, 1998, Франц Кафка, Праг, 1999, Златна ружа, 2000, Змајева награда, 2000, Доситејева награда, 2001, Масарикова награда, Праг, 2001, Сунчани сат, 2015, Гордана Брајовић, 2015, Србољуб Митић, 2016, Златни беочуг, 2017, Песнички прстен, 2017, Повеља за животно дело УКС, 2020, Награда Библиос за животно дело, коју додељује библиотека ,,Влада Аксентијевић“ из Обреновца, 2022. и Награда „Капетан Миша Анастасијевић”, за публицистику, 2023. године. Дела (поезија, проза, публицистика) - Поезија: Толико сам мртав, 1971, Писак, 1985, Леденице, 1989, Директан пренос, 1989, Шатори од коже, 1989, Свето место, 1993, Кућни активиста, 1996, Ново склониште, избор, 2000, Аритмија, 2006, Скупљачи прашине, 2012, Српске утопије, 2016, Кућа на песку, 2018. и Рвање са ђаволом, 2022. године. Поезија за децу: Срце иште градилиште, 1984, Смешна сећања, 1984, Трапаве речи, 1991, Петао у опери, 1991, Победиће деца, 1992, Крупне ситнице, 1996, Лево крило, 1998, Угојио се миш, 2000, Главате дилеме, 2001, Ко те шиша, 2001, Бесне глисте, 2001, Цимни ме, 2004, Туђе ципеле, 2005, Азбука паса, 2015. и Чеда те гледа, 2016. године. Проза: Шведски сто, кратке приче, 1990, Бумеранг, роман, 1997, Причаоница, приче за децу, 2001, Свлачење душе, роман, 2011, Деца олује, роман, 2013, На метли која светли, приче за децу, 2014, Вук Караџић: Звездица Мина, 2016, Никола Тесла: Голубица Ката, 2016, Вучков круг, роман, 2017, Михајло Пупин: телефон без жица, 2020. и Доситеј Обрадовић: пут у рајски врт, 2020. године. Публицистика: Ухваћена река, 1985, Камен у ципели, 1987, Благо у тестаменту - Никола Спасић, 2019, Видовити пастир из Идвора - Михајло Пупин, 2019, Кућа духовне ватре - Сима Андрејевић Игуманов, 2019, Дунавски капетан нежног срца - Миша Анастасијевић, 2019, Витез са пером у руци - Сава Поповић Текелија, 2021, Тапија за знање - Лука Ћеловић Требињац, 2021, Дај да би опет имао - Ђорђе Вајферт, 2021. и Књига на дукатима - Илија Милосављевић Коларац, 2021. године.
