Професору Павлу Ковачевићу и Сави Мартиновићу припала је награда Удружења књижевника Србије „Радоје Домановић” за 2017. годину за укупан допринос српској сатири.
Одлуку је донео жири у саставу: Радомир Андрић (председник), Милован Витезовић, Петар Жебељан, Слађана Митровић, Радослав Тилгер, Александар Чотрић и Бојан Љубеновић.
У образложењу је наведено да је Павле Ковачевић (1940) у књижевном стваралаштву достигао врхунске домете, а као афористичар је ушао у сазвежђе великана сатире већ првом књигом До сарказма и напред (1967).
„У Ковачевићевом опусу највише фасцинирају дубина његових запажања и сликовитост и елеганција књижевног стила”, оценио је жири.
Оно што посебно истиче Саву Мартиновића (1935) у врхунском јату српске сатире је, према запажању жирија, његово огледање у читавом низу жанрова – афоризму, епиграму, причи, микро-запису, микро-есеју, питалици и роману.
„Његовој знатижељи и литерарном габариту тесни су сви оквири и зато их непрестано мења и размиче”, стоји у образложењу.
За најбољу књигу сатире на српском језику награда „Радоје Домановић” додељена је Милану Р. Симићу за књигу афоризама „Жуљ на жуљ” (Друштво Траг и часопис Наш траг), Јеремији Лазаревићу за књигу поезије Филозофија (Филип Вишњић) и Јанку Јелићу за књигу поезије Златни човјек (Матица српска – Друштво чланова у Црној Гори).
Симић (1959) је у књизи Жуљ на жуљ пишући о изборним манипулацијама, недостојности носилаца функција, цензури, самоцензури, доушницима, тајним службама, ислеђивању, ликвидацијама политичких противника, судским процесима и закаснелим рехабилитацијама, довео у склад своју ангажованост и естетику, актуелност и универзалност, директност и алузивност.
Лазаревић (1955) књигом Филозофија понудио је читаоцима дело у којем, поред духовности, смирености и мисаоности, демонстрира грађанску смелост и сатирични дух за поезију инспирисану друштвеним збивањима, а у његовим стиховима, према оцени жирија, има снаге, оштрине и замаха, као и чежње за узвишеним и недокучивим.
Приче у збирци Златни човјек испричане су занимљиво, лако, неусиљено, животно, непосредно са оригиналним, изворним хумором, препознатљивим за Јанка Јелића (1979), а парадоксалност ситуација у које доспевају ликови, иронија и сарказам који се на то надограђују, стварају здрав и једар хумор.
Признање Екселенција сатире, које додељује најбољим страним сатиричарима, припала је Љубомиру Фелдеку из Братиславе, Михаилу Вешиму из Софије и Владиславу Влаховићу из Подгорице.
За теоријски допринос сатири награђен је Витомир Теофиловић (1943) за књигу Есеји о афоризмима о романима о песмама (Геа), коју је жири оценио као књижевни подвиг, капитално издање и енциклопедију српске сатире, посебно афористике.
„Теофиловићев стил је елегантан, јасан, лапидаран и садржајан. Ако је Станислав Јежи Лец вратио афоризму углед својим 'Неочешљаним мислима' на литерарном плану, Витомир Теофиловић је то учинио књигом 'Есеји' на књижевно-теоријском пољу”, наведено је у образложењу.
Награда Радоје Домановић, најзначајније признање Србији за сатирично стваралаштво, добитницима ће бити урученa на свечаности 19. фебруара у Удружењу књижевника Србије у Београду.
Извор: званични сајт РТС
