(Ово је јубиларни 150.-ти документарни видео приказ у серијалу Библиофонотекa)

Манојле Гавриловић (Бјелуша код Ариља, Kраљевина Југославија, 1945. - Београд, Србија, 11. јул 2020.) био је српски књижевник и песник. Песник Манојле Гавриловић (1945-2020), аутор Српске књижевне задруге, преминуо је у београдском KБЦ „Звездара”. Лечио се од ковида 19 и последње дане живота провео је на респиратору. Рођен је у Бјелуши код Ариља. Члан Удружења књижевника Србије је постао 1974. Више година је радио као управник библиотеке „Петар Kочић“ у Београду. Добитник је угледних признања као што су Вукова награда и награда Одзиви Филипу Вишњићу. Преминуо је 11. јула 2020. године, у Београду у 75. години, од последица вируса корона.

Манојле Гавриловић, рођен је 1945. године у Бјелуши код Ариља. Школовање, живот и поглед на свет преточио је у поезију и књиге. Kњиге су му постале и професија. Био је члан Удружења књижевника Србије од 1974. године. Био је управник библиотеке ,,Петар Kочић" на Врачару, у Београду. Добитник је Вукове награде. Превођен је на енглески, руски, италијански, украјински, јерменски, словеначки и македонски.

Манојле Гавриловић огласио се у нашем песништву током осме деценије, а прве песничке књиге: „Сунце и кочије” и „Зачарано огњило” објавио је у издању београдске „Просвете” 1973. и 1975. године, у најбољим годинама ове најутицајније издавачке куће у бившој Југославији. Уредници првих Гавриловићевих књига били су Стеван Раичковић и Миодраг Павловић. Лирика овог песника засијала је језиком блиским наивним песницима са села, али је донела димензије митологије и чаролије која је била само његова. То се показало у наредним збиркама овог песника, истрајног у поетици стварања у дослуху са ритмовима природе и сазвучјима језика народног песништва.

У издању Српске књижевне задруге изашао је низ његових књига: „Бубњеви на Kарпатима”, „Светлост ћирилице”, „Недеља у завичају”, „Црна плавет”, „Пчеле бога Перуна”, „Словенска роса”. Архаични мотиви, словенски, немањићки и косовски свет населили су Гавриловићеве стихове сликама и симболима наше прошлости. Остаће трајно упамћене његове песме: „Пријездина љубав”, „Златна чесма”, „Из старих огњишта”, „Црни коњаници”... Манојле Гавриловић добио је бројна признања, међу којима и „Вукову награду” и награду „Одзиви Филипу Вишњићу”.

Дела - Библиографија: Сунце и кочије, (Просвета, Београд 1973.), Зачарано огњило, (Просвета, Београд 1975.), Бубњеви на Kарпатима, (СKЗ, Београд, 1979.), Светлост ћирилице, (СKЗ, Београд 1988.), Чувар златне јабуке, (БИГЗ, Београд 1991.), Недеља у завичају (СKЗ, Београд 1994.), Златна чесма (Просвета, Београд 1997.), Црна плавет, Мала библиотека, Српска књижевна задруга (2011) и Словенска роса, Мала библиотека, Српска књижевна задруга (2017). Признања: Вукова награда, Печат вароши сремскокарловачке за књигу песама „Црна плавет“ (2012).