Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Инфо
  4. Вести
  5. Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Јосип Лешић (1929 - 1993)
Вести
Погодака: 566

Зоран Глушчевић (Ужичка Пожега, Краљевина СХС, 23. мај 1924. - Београд, Србија и Црна Гора, 11. мај 2006.) био је српски књижевник, преводилац, књижевни и ликовни критичар и есејиста. Зоран Глушчевић рођен је 23. маја 1924. године у Ужичкој Пожеги. У Пожаревцу и Београду похађао је гимназију, након чега је дипломирао на Филозофском факултету у Београду, на катедри за германистику. Био је ожењен Милком Лучић Глушчевић, новинарком и дугогодишњом уредницом Културног додатка листа „Политика". Веома рано се афирмисао на књижевној и културној сцени. Бавио се немачком књижевношћу, превођењем, писањем есеја, драма за радио и телевизију, студија и критика. За собом је оставио око тридесетак књижевних дела. Приредио је и први објавио сабрана дела немачког нобеловца Хермана Хесеа, а важио је за једног од најбољих познавалаца Хесеовог опуса, као и стваралаштва Франца Кафке. Са Марицом Јосимчевић и Радованом Поповићем, приредио је и сабрана дела Исидоре Секулић.

Вести
Погодака: 656

Богић Бошковић је био српски драмски глумац (Призрен, Краљевина Југославија, 22. децембар 1930. - Београд, СФР Југославија, 26. мај 1991.). Школовао се у Призрену и Пожаревцу. Студирао је глуму на Академији за позоришну уметност у Београду од 1950. до 1954. и дипломирао 1962. године. Био је аматер-глумац у Пожаревцу од 1945. до 1949. године. Затим је био члан Народног позоришта на Цетињу 1954/55, СНП у Новом Саду од 1. септембра 1955. до 15. августа 1960. и Народног позоришта у Београду од 1960. године. На сцени СНП у Новом Саду остварио је са успехом већи број епизодних карактерних улога у комичном и драмском репертоару. Битне улоге: Небески одред, Приче о јунацима, Златна праћка, Пророк, Мурталов случај и Kонак.

Вести
Погодака: 497

Бранислав Л. Лазаревић (Београд, Краљевина Србија, 2. децембар 1910. - Kрушевац, СФР Југославија, 23. фебруар 1989.), био је један од најзнаменитијих литерарних имена крушевачке чаршије. Основну школу похађао је у Трстенику, Стопањи и Нишу (1917-1920), нижу гимназију у Сремским Kарловцима, Kрушевцу и Скопљу (1920-1925), а стручну техничку школу у Београду, Загребу и Сарајеву (1930-1937). Од 1939. до 1952. године радио је у Скопљу, Kрушевцу, Kраљеву, Овчар Бањи и Ужицу. Један је од оснивача Kњижевног клуба Багдале. Од 15. априла 1959. до краја 1968. године био је главни уредник часописа и Багдалине едиције ,,Мала библиотека". Био је члан српског ПЕН клуба и Удружења књижевника Србије.

Вести
Погодака: 540

Др Катарина Амброзић (Мостар, Краљевина СХС, 1925. - Београд, СР Југославија, 2003.) била је историчар уметности, кустос, ликовни критичар, преводилац и професор на Универзитетима у Београду и Новом Саду.  Катарина Амброзић рођена је 27. марта 1925. године у Мостару. Студирала је на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирала на одсеку за историју уметности 1948. године, у првој генерацији дипломаца историчара уметности после Другог светског рата. После дипломирања је наставила студије у Француској на École du Louvre у Паризу. Докторску тезу о Надежди Петровић и почецима модерне уметности у Југославији одбранила је у Љубљани као први историчар уметности са нашег простора који је докторирао на модерној уметности.  У периоду од 1948. до 1985. године је била радно ангажована у Народном музеју у Београду као кустос, научни саветник и шеф Одељења стране уметности. Упоредо са радом у музеју, од 1968. године предавала је на Факултету политичких наука у Београду, на групи Социологија културе, а од 1981. до 1995. године била је редовни професор историје уметности новог века и модерне уметности на Академији уметности у Новом Саду.

Вести
Погодака: 595

Игор Мандић (Шибеник, Kраљевина Југославија, 20. новембар 1939. - Загреб, Хрватска, 13. март 2022.) био је књижевник, есејиста, фељтониста, полемичар, као и књижевни и музички критичар. Завршио је студије компаративне књижевности на Филозофском факултету у Загребу 1963. године. Од 1966. био је запослен у Вјеснику, као критичар у дневним новинама, као колумнист Вјесника у сриједу, интерни рецензент, уредник и аутор текстова у појединим Вјесниковим издањима. Од 1993. до 1995. писао је културолошке коментаре за Слободну Далмацију, а 1997. прешао у слободне уметнике, и објављивао је у разним листовима, између осталих и у Новом Пламену. Био је главни уредник новина Вјесник (2000.). Дугогодишњи је сарадник многих радио-телевизијских центара. Године 2005. добио је награду новинарског друштва за животно дело. Живео је и радио у Загребу. Након што му је у поподневним часовима 13. марта 2022. године позлило у стану у коме је живео, завршио је у болници и преминуо истог дана у 82. години.