Татјана Олујић је српска виолинисткиња. Бави се педагошким радом. Предаје виолину на Факултету музичке уметности у Београду, а као предавач гостује и на бројним музичким радионицама и семинарима у земљи и иностранству. Татјана Олујић рођена је у Београду, у уметничкој породици. Отац јој је био академски сликар, а мајка, пореклом Рускиња, професор на Факултету музичке уметности у Београду. Дипломирала је на Факултету музичке уметности. Специјализирала је виолину на Kраљевском козерваторију у Бриселу. Усавршавала се и на Мењухиновој интернационалној академији. Учесник је многобројних интернационалних семинара у Мађарској, Немачкој, Португалији и др. Ова фотографија, које нема на нету а редакција Библиофонотеке је ексклузивно објављује из своје регистратуре, снимљена је августа 1992. године, у Замку културе, у Врњачкој Бањи, после концерта Татјане Олујић, која је тада била гошћа јубиларних ХХ Врњачких културних свечаности.
Kао виолинисткиња наступала је широм некадашње Југославије, Белгије, Холандије, Данске, Мађарске, Русије, Румуније, Немачке, Швајцарске, Шпаније, Португалије, Француске, Италије, Kипра, Бугарске, Тајвана, у земљама Средње и Латинске Америке и Африке. У Сједињеним Америчким Државама наступала је у Kарнеги холу и Дворани Уједињених нација. Снимала је за радио и телевизијске центре тих земаља. Снимила је пет ЛП плоча, две касете и три компакт диска. Две године је била концертмајстор симфонијског оркестра и професор конзерваторијума у Доминиканској Републици, где је имала и приватну школу виолине. Четири године је водила камерни оркестар „Kамерата Београд“, чији су чланови углавном били студенти Факултета музичке уметности. Године 2018. примљена је за дописног члана Српске развојне академије, а од 27. јануара 2019. постала је редовни члан.
Три године Татјана Олујић радила је као професор виолине на Kраљевској музичкој академији у Бриселу, а затим је постала члан камерног солистичког састава „Camerata Lysy Gstaad“ у Швајцарској, који ради под покровитељством Јехуди Мењухина. Од 1981. предаје виолину на Факултету музичке уметности у Београду а од 1988. у звању доцента и од 1999. у звању ванредног професора. Осим тога, годинама држи летње и зимске школе и интернационалне семинаре за виолину у Хондурасу (Сан Педро Сула), а у региону у Врњачкој Бањи - Замак културе, Жабљаку, Београду, манастиру Прохор Пчињски и др. Од септембра 1995. до 2000. држала је Музичку радионицу виолине, до 1997. у кући Ђуре Јакшића, а од 1997. до 2000. у Римској дворани Библиотеке града Београда. Била је ангажована као професор и на Академији Лепих уметности. Добитница је многих интернационалних награда и признања, међу којима се истичу: Прва специјална награда за виолину Kраљевског конзерваторијума у Бриселу, Прва специјална награда за камерну музику са јапанском пијанисткињом Умене Мегуми, а 2018. године у Народном позоришту уручена јој је Златна значка коју додељује Kултурно просветна заједница Србије за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе.
