Невенка Стојсављевић (Велика Попина, 1953. године). Невенка Стојсављевић, угледна графичарка из Београда, дипломирала је 1977. на Академији примењених уметности у Београду, класа проф. Божидара Џмерковића, а магистрирала је 1980. на Академији ликовних уметности у Београду, класа проф. Бошка Карановића. Приредила је 33 самосталне изложбе и учествовала на преко 300 групних изложби у земљи и иностранству (Француска, Норвешка, Шпанија, Немачка, Белгија, Јапан, Бугарска, Словенија, Македонија, Мађарска, Пољска, Чешка, Босна и Херцеговина, Црна Гора). Награђивана је осам пута за свој уметнички рад и учествовала на многим колонијама и симпозијумима у земљи и иностранству. Дела јој се налазе у колекцијама: Народног музеја у Београду, Музеја савремене уметности у Београду, Zepter музеја у Београду, Колекцији Академије науке и умјетности у Бања Луци, Замка културе Врњачка Бања, Графичког колектива у Београду, као и многим галеријским и приватним колекцијама у земљи и иностранству. Члан je УЛУС-а од 1978. године. Награде: Велики печат Графичког колектива 1993; Златна игла на Међународном бијеналу графике Сува игла, Ужице, 1995; Златна игла УЛУС-а, 1996; Награда за графику на Земунском салону 1996 ...
Признање „Полексија Тодоровић“ је установила Галерија `73, уз подршку Градске општине Чукарица, како би се сачувало сећање на ћерку Матије Бана и жену Стеве Тодоровића, која је учествовала у оснивању Српског уметничког удружења, активностима Београдског женског друштва, педагошком раду (као професорка цртања на Вишој женској школи) и тиме дала велики допринос развоју културног живота наше средине у другој половини XIX века. Награда са именом Полексије Тодоровић, једне од првих сликарки у нашој средини, додељена је Невенки Стојсављевић, ауторки најбољег рада, по оцени стручног жирија, на 34. Чукаричком ликовном салону. Стручни жири у саставу: Ђорђе Кадијевић, историчар уметности и ликовни критичар, Љубица Миљковић, историчарка уметности и музејска саветница и Саво Пековић, редовни проф. на Академији уметности у Требињу, једногласно је донео одлуку да се новоустановљена награда „Полексија Тодоровић“ за најбољи рад на 34. Чукаричком ликовном салону, традиционалној ликовној смотри Галерије ’73, додели Невенки Стојсављевић, за рад из циклуса Сублимације.
Први стваралачки циклуси уметнице представљали су згуснуту слику савременог урбаног амбијента, у радовима из седамдесетих и осамдесетих, које је реализовала у техникама дубоке штампе, акватинте и бакрописа. Током деведесетих, линорез или линогравура омогућили су јој проналажење новог изражајног квалитета, у духу наративне симболике колажног исечка. Изабрани медиј је уједно и чврст темељ у њеној уметничкој биографији који је близак београдској графичкој школи. Стваралачке тензије у креативном животу ове ауторке временом нису попуштале, да би она данас, вођена идеалима егзистенцијалне суштине и очувању интегритета, остварила софистицирану форму геометризованог ликовног простора. Ретроспективна изложба Невенке Стојсављевић „Материја Светлост Сенка” била је постављена недавно у Галерији Графичког колектива. Уметничко деловање и допринос Невенке Стојсављевић на савременој визуелној сцени током готово пет деценија потврђују бројне изложбе, критичарске рецензије, релевантне награде и запажена позиција у галеријским и музејским збиркама. Од дебитантске изложбе, процес стваралачких промена у раду уметнице текао је логично, постепено се мењао у природном истраживању ликовних средстава, варирању тема, као и концентрацији на идејне и визуелне целине.
Плодне стваралачке тензије у њеном креативном животу временом нису попуштале да би данас, вођена идеалима егзистенцијалне суштине и очувања интегритета, остварила софистицирану форму геометризованог ликовног простора. Тако и рецентном продукцијом у техници сериграфије ствара визуелну игру са простором, линијама и сенкама, а сребрна боја са црном и белом појачава живост и дах овог суптилног израза - елементи формалне и поетске матрице сугерисани су и насловом изложбе. Сериграфија „Линијом кроз простор” из 2013. Невенке Стојсављевић, поред традиционалне „Политикине” дипломе део је награде која jе кореографу Јану Мартенсу уручена за најбољу режију (кореографију) на овогодишњем, недавно одржаном Битефу. Радови ове уметнице, која већ пола деценије постојано и запажено чини богатијом нашу ликовну сцену, били су у Галерији Графичког колектива, насловљени као „Материја, светлост, сенка”. Занимљиво је да је баш у Графичком колективу, додуше на другој излагачкој адреси од садашње, Невенка Стојсављевић одржала своју прву самосталну изложбу 1979. године, као што је остало лепо сећање и на изложбе на којима је добила значајне награде за графику, а то је „Велики печат” Графичког колектива 1993, „Златна игла” на Mеђународном бијеналу суве игле у Ужицу 1995. и „Златна игла” на пролећној изложби УЛУС-а 1996. године. Њен награђени рад Чиста мисао одликује се монументалношћу, чистотом и снагом графичког израза. Ауторка је фокусирана на грађење црно-белих ритмичких структура, налик исечцима архитектонских амбијената, које су еманциповане од виђеног и представљају графичко-пластичко ослобађање. У жирију за награду Велики печат, 4. маја 1993. године, били су: Небојша Радојев, сликар и графичар, Богдан Kршић, графичар и Владимир Розић, историчар уметности.
