Босиљка Пушић (Ћуприја, Краљевина Југославија, 2. мај 1936. - Херцег Нови, Црна Гора, 23. октобар 2023.) била је српска и црногорска књижевница. Босиљка Пушић рођена је 1936. године у Ћуприји. Основну школу и гимназију завршила је у Светозареву, а Филозофски факултет (Одсек за југословенску и светску књижевност) у Београду. Удајом прелази у Херцег Нови 1958. године. У тамошњој средњој школи налази и запослење као професор српскохрватског језика и југословенске књижевности где је радила двадесет шест година. По одласку у пензију почела је да слика. Имала је петнаест самосталних и тридесетак групних изложби. Учествовала је на више сликарских колонија. Из брака са Илијом Пушићем има два сина, Андрију (познат као Дигитал Мандрак) и Антонија (познатијег као Рамбо Амадеус). Писањем је почела да се бави 1970. године, када објављује своју прву књигу песама и прозне текстове по часописима. Добила је неколико књижевних награда. Живeла је и радила у Херцег Новом.

Поезија: Крила исте птице (1970), Привид игре (1972), Пелин у реверу (1976), Друга вода (1980), Руком према сну (1980), Добошари на тргу (1985), Свођење речи (1989), Пепео и крик (2000); Збирке приповедака: Кавез (1981), Отапање (1994), Излет у Жањице (2000); Романи: Отварање лутке (1985), Како преживети брак (2002, 2003), Наранча и нож (2002), Наранчин цват (2004), Књига о Војину (2008), Наранче под шлемом - трилогија (2008), Стимадур (2011), Испод жижуле (2012), Тондо (2013), Балада о Итани (2016); Књиге за децу: Кога боли уво како ја растем (2000), Херцегновске чаролије (2000), Ружичасти делфин (2001). Жабилијада (2003), Доживљаји магарчића Магића (2004), Кобајагична путовања (2006), Плавојко(2000), Ко те шиша (2010), Краљ који је појео и себе (2012); Награде: Просветин преглед (1973) - прва награда за причу Кавез, Змајева почасна награда (2003), „Живојин Павловић“ (2004) за књигу хумористичких прича Како преживети брак и Конкурс недељника ,,Нови пут“ (2005) - друга награда за причу Краљ који је појео сам себе.