Вести

Др Катарина Амброзић (Мостар, Краљевина СХС, 1925. - Београд, СР Југославија, 2003.) била је историчар уметности, кустос, ликовни критичар, преводилац и професор на Универзитетима у Београду и Новом Саду.  Катарина Амброзић рођена је 27. марта 1925. године у Мостару. Студирала је на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирала на одсеку за историју уметности 1948. године, у првој генерацији дипломаца историчара уметности после Другог светског рата. После дипломирања је наставила студије у Француској на École du Louvre у Паризу. Докторску тезу о Надежди Петровић и почецима модерне уметности у Југославији одбранила је у Љубљани као први историчар уметности са нашег простора који је докторирао на модерној уметности.  У периоду од 1948. до 1985. године је била радно ангажована у Народном музеју у Београду као кустос, научни саветник и шеф Одељења стране уметности. Упоредо са радом у музеју, од 1968. године предавала је на Факултету политичких наука у Београду, на групи Социологија културе, а од 1981. до 1995. године била је редовни професор историје уметности новог века и модерне уметности на Академији уметности у Новом Саду.

Игор Мандић (Шибеник, Kраљевина Југославија, 20. новембар 1939. - Загреб, Хрватска, 13. март 2022.) био је књижевник, есејиста, фељтониста, полемичар, као и књижевни и музички критичар. Завршио је студије компаративне књижевности на Филозофском факултету у Загребу 1963. године. Од 1966. био је запослен у Вјеснику, као критичар у дневним новинама, као колумнист Вјесника у сриједу, интерни рецензент, уредник и аутор текстова у појединим Вјесниковим издањима. Од 1993. до 1995. писао је културолошке коментаре за Слободну Далмацију, а 1997. прешао у слободне уметнике, и објављивао је у разним листовима, између осталих и у Новом Пламену. Био је главни уредник новина Вјесник (2000.). Дугогодишњи је сарадник многих радио-телевизијских центара. Године 2005. добио је награду новинарског друштва за животно дело. Живео је и радио у Загребу. Након што му је у поподневним часовима 13. марта 2022. године позлило у стану у коме је живео, завршио је у болници и преминуо истог дана у 82. години.

Милан Влајчић (Београд, Краљевина Југославија, Србија, 23. август 1939. - Београд, 9. фебруар 2022.) био је српски новинар, књижевник, књижевни и филмски критичар. Рођен је у породици индустријалца Михајла Влајчића и историчарке уметности Вере Влајчић. Дипломирао је општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Са објављивањем критике и других публикација почео је 1960. године у часопису Дело и другим часописима. Уређивао је културне рубрике Студента и Младости, књижевне листове и часописе Видици, Гледишта и Књижевни гласник (издавачка кућа Откровење). Од 1970. као новинар и уредник дневног листа Политикa писао је позоришну, телевизијску и радио-критику, а радио је као стални филмски критичар тог листа од 1985-2004. Потом је од 2014. радио као филмски критичар и културни коментатор дневног листа Блиц и портала Нова. Влајчић је био један од водећих хроничара ФЕСТ-а.

Милосав Ђалић (1944-2015) био је српски новинар и књижевник. Рођен је 1944. године у Лопашу, код Трстеника. Основну школу је завршио у родном месту, средњу економску школу у Трстенику, Вишу педагошку у Призрену и Филозофски факултет у Приштини. Радио је у Трстенику као столарски радник, књиговођа, потом новинар и уредник фабричког листа „Прва петолетка“ и библиотекар у трстеничкој Народној библиотеци „Јефимија“. Иако је у почетку писао песме, књижевну критику и есеје, пре свега је прозни писац

Гост 28. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Душан Стојановић, књижевни и филмски аутор.

Роман о глумцу Зорану Радмиловићу, филмови о Драшку Ређепу и Мирославу Мики Антићу које потписује Душан Стојановић, неке су од тема емисије која ће бити емитована 3. априла на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Добро дошли!