Др Катарина Амброзић (Мостар, Краљевина СХС, 1925. - Београд, СР Југославија, 2003.) била је историчар уметности, кустос, ликовни критичар, преводилац и професор на Универзитетима у Београду и Новом Саду. Катарина Амброзић рођена је 27. марта 1925. године у Мостару. Студирала је на Филозофском факултету у Београду, где је дипломирала на одсеку за историју уметности 1948. године, у првој генерацији дипломаца историчара уметности после Другог светског рата. После дипломирања је наставила студије у Француској на École du Louvre у Паризу. Докторску тезу о Надежди Петровић и почецима модерне уметности у Југославији одбранила је у Љубљани као први историчар уметности са нашег простора који је докторирао на модерној уметности. У периоду од 1948. до 1985. године је била радно ангажована у Народном музеју у Београду као кустос, научни саветник и шеф Одељења стране уметности. Упоредо са радом у музеју, од 1968. године предавала је на Факултету политичких наука у Београду, на групи Социологија културе, а од 1981. до 1995. године била је редовни професор историје уметности новог века и модерне уметности на Академији уметности у Новом Саду.






