Вести

Милан Влајчић (Београд, Краљевина Југославија, Србија, 23. август 1939. - Београд, 9. фебруар 2022.) био је српски новинар, књижевник, књижевни и филмски критичар. Рођен је у породици индустријалца Михајла Влајчића и историчарке уметности Вере Влајчић. Дипломирао је општу књижевност са теоријом књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Са објављивањем критике и других публикација почео је 1960. године у часопису Дело и другим часописима. Уређивао је културне рубрике Студента и Младости, књижевне листове и часописе Видици, Гледишта и Књижевни гласник (издавачка кућа Откровење). Од 1970. као новинар и уредник дневног листа Политикa писао је позоришну, телевизијску и радио-критику, а радио је као стални филмски критичар тог листа од 1985-2004. Потом је од 2014. радио као филмски критичар и културни коментатор дневног листа Блиц и портала Нова. Влајчић је био један од водећих хроничара ФЕСТ-а.

Милосав Ђалић (1944-2015) био је српски новинар и књижевник. Рођен је 1944. године у Лопашу, код Трстеника. Основну школу је завршио у родном месту, средњу економску школу у Трстенику, Вишу педагошку у Призрену и Филозофски факултет у Приштини. Радио је у Трстенику као столарски радник, књиговођа, потом новинар и уредник фабричког листа „Прва петолетка“ и библиотекар у трстеничкој Народној библиотеци „Јефимија“. Иако је у почетку писао песме, књижевну критику и есеје, пре свега је прозни писац

Гост 28. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је Душан Стојановић, књижевни и филмски аутор.

Роман о глумцу Зорану Радмиловићу, филмови о Драшку Ређепу и Мирославу Мики Антићу које потписује Душан Стојановић, неке су од тема емисије која ће бити емитована 3. априла на сајту и Јутјуб каналу НБ „Др Душан Радић“.

Добро дошли!

Писац Александар Саша Петров преминуо је 19.11.2021. године, у свом дому у Београду, у 84. години, после дуге борбе са тешком болешћу. Рођен је у Нишу 1938. године, студије књижевности завршио је у Београду, а докторирао је на поезији Милоша Црњанског, што је први докторски рад на ову тему. Радио је у Институту за књижевност и уметност (1964-1990), био је оснивач и главни уредник часописа ,,Kњижевна историја", уредник српске секције ,,Американског Србобрана", најстаријих српских новина у дијаспори, члан редакције ,,Kњижевних новина", председник Удружења књижевника Србије (1986-1988), предавач на многобројним универзитетима на свих пет континената, последњи вршилац дужности председника Савеза књижевника Југославије, као и један од оснивача Вукове задужбине.

Бранко Радосављевић је аутор књиге ,,Приче из бањске прошлости”. Рођен је 31. марта 1918. године у вили ,,Пиштољџија, на локацији старе гвожђаре, у Врњачкој Бањи (Краљевина Србија). Новинарством се бавио преко педесет година објавивши за то време преко 3.000 чланака. Био је дописник Борбе, Гласа, Политике експрес, Танјуга, крагујевачке Светлости, Чачанског гласа, краљевачких Ибарских новости, трстеничке Трибине и крушевачке Победе. Био је члан уредничког колегијума Врњачких новина, од оснивања овог листа, на чијим је страницама, из броја у број, објављивао своје записе из старе Врњачке Бање.

Бранко Радосављевић је реализовао 350 емисија из бањске прошлости на таласима Радио Врњачке Бање под називом ,,Стари бањски фијакер. Са прилозима из бањске прошлости више пута је био гост у програмима београдских радио станица а двадесетак пута је учествовао и у разним ТВ емисијама. Био је учесник многих друштвених акција туристичког, забавног, културног и спортског карактера. Бранко Радосављевић је преминуо 9. јануара 1990. године у Врњачкој Бањи (СФР Југославија). Добитник је више признања: Октобарске плакете Врњачке Бање, Златне значке Туристичког савеза Србије, Дипломе са златном значком Удружења бањских и климатских места Србије и других.