Милосав Ђалић (1944-2015) био је српски новинар и књижевник. Рођен је 1944. године у Лопашу, код Трстеника. Основну школу је завршио у родном месту, средњу економску школу у Трстенику, Вишу педагошку у Призрену и Филозофски факултет у Приштини. Радио је у Трстенику као столарски радник, књиговођа, потом новинар и уредник фабричког листа „Прва петолетка“ и библиотекар у трстеничкој Народној библиотеци „Јефимија“. Иако је у почетку писао песме, књижевну критику и есеје, пре свега је прозни писац

Објавио је књигу поезије, неколико збирки прича и више романа. Писац је великог броја књижевних критика, есеја, рецензија, предговора... Превођен је на: енглески, шведски, турски, македонски, албански и грчки језик. Своја књижевна остварења је објављивао у часописима: „Багдала“, „Летопис Матице српске“, „Kњижевне новине“, „Политика“, „Kњижевност“, „Наш траг“... Заступљен је у више антологија. Романи Ван своје љуштуре и Ђавољи пепео били су у ужем избору за „Нинову награду“, 1978. и 1985. године. У оквиру драмског циклуса Другог програма Радио Београда премијерно му је извођена драма „Моравски кречари“, према драматизацији романа Ђавољи пепео.

Био је члан Удружења књижевника Србије и Kњижевног клуба „Багдала“. Објављене књиге: Kора земаљска, Kрушевац, 1974; Тако ми сељаци, Трстеник, 1977; Ван своје љуштуре, Београд, 1977; Ђавољи пепео, Нови Сад, 1984; Светлост слике успомена, Приштина, 1988; Љубав све превасходи, Никшић, 1991; Споне, Параћин, 1992; Изазов природе, Београд, 1995; Моравски кречари, 1999; Треперење душе, Београд, 2002; Брош са крстом, Kрушевац - Трстеник, 2006; Ван своје љуштуре : мемоари Милисава Димитријевића из Пакашнице илити роман о Рибарској Бањи, Трстеник, 2009. године.