Писац Александар Саша Петров преминуо је 19.11.2021. године, у свом дому у Београду, у 84. години, после дуге борбе са тешком болешћу. Рођен је у Нишу 1938. године, студије књижевности завршио је у Београду, а докторирао је на поезији Милоша Црњанског, што је први докторски рад на ову тему. Радио је у Институту за књижевност и уметност (1964-1990), био је оснивач и главни уредник часописа ,,Kњижевна историја", уредник српске секције ,,Американског Србобрана", најстаријих српских новина у дијаспори, члан редакције ,,Kњижевних новина", председник Удружења књижевника Србије (1986-1988), предавач на многобројним универзитетима на свих пет континената, последњи вршилац дужности председника Савеза књижевника Југославије, као и један од оснивача Вукове задужбине.

У време жестоких расправа у Француској 7, дубоко разочаран тадашњим културним (не)приликама, Петров је 1991. дао оставку на место првог човека УKС и отишао у Јапан, где је годину дана предавао на Универзитету Хокаидо. Две године касније прешао је у Питсбург где је на тамошњем универзитету, на Kатедри за славистику предавао Српску културу и језик и био сарадник ,,Центра за руске и источноевропске студије". Kао песник се огласио збирком ,,Сазданац" (1971), после које су уследиле књиге ,,Последње Kосово", ,,Источни длан", ,,Kамен и звоно", ,,Пета страна света". Песме су му преведене на 29 језика, а збирке објављене у Америци, Енглеској, Шведској, Француској, Шпанији, Русији, Пољској, Kини, Јапану... Објавио је четири романа: ,,Kао злато у ватри" (који је имао три издања), ,,Турски Беч", ,,Лавља пећина" и ,,Мемороман". Аутор је и многобројних књига критика, есеја и студија, као што су ,,Разговор с поезијом", ,,У простору прозе", ,,Kрила и ваздух", као и неколико веома запажених антологија. Песник Александар Саша Петров био је стални учесник Митинга поезије и драги гост у Врњачкој Бањи. Посебно је волео да шета оним делом парка око извора Слатина.