Вести

    Ви сте овде:  
  1. Почетак
  2. Актуелно
  3. Инфо
  4. Вести
  5. Ускоро у БИБЛИОФОНОТЕЦИ: Северин М. Франић (1952 - 2014)
Вести
Погодака: 515

Момир Војводић (Поношевац, код Ђаковице, Краљевина Југославија, 18. фебруар 1939. - Подгорица, Црна Гора 10. март 2014.) био је српски песник. Основно школовање завршио је у Горњој Морачи и у манастиру Морачи a гимназију је похађао у Никшићу и Пећи, док је на студијама југословенске и опште књижевности био на Филолошком факултету у Београду. Радио је као професор српског језика и књижевности у средњим школама у Подгорици и био посланик у Скупштини Црне Горе и Народној скупштини СР Југославије. Живео је у Подгорици где је и преминуо 10. марта 2014. године. Сахрањен је 12. марта на сеоском гробљу Убалац.

Књиге песама: Светигора (1970), Трагови (1970), Надолажење праха (1971), Мирис мртвих трава (1972), Староставник (1974), Гробослови (1979), Насамо с каменом (1981), Гробослови рода курјачкога (1981), Са извора мојих гора (Aus den quellen meiner Berge) на немачком и српском језику (Западни Берлин, 1981), Лађа у каменици (1982), Путник са тисовим штапом (1983), Град над облаком (1984), Глас вучје горе (1985), Муке с ушима (1986), Пролистала штула (1987), Чувар дивљих ријечи (1987), Азбучна молитва (1988), Земље језик (1991) и Давни гласник (1993). Антологије и избори песама: Жертвено поље Косово (1389 – 1989), антологија поезије о Косову (1989) и Са извора чарних гора, избор песама песника из Црне Горе (1989).

Вести
Погодака: 585

Милан Шоле Сотировић (1928-1998) био је српски историчар, професор и писац монографија. Породица Сотировић је дошла у Србију из Kорче из Албаније око 1830. године. Једна грана настанила се у Ћуприји, друга у Чачку, трећа у Београду, а четврта у Трстенику. Из Трстеника породица је прешла у Kраљево. По занимању били су дунђери и трговци. Најстарији познати чланови породице која се настанила у Трстенику су браћа Зарије и Наум.

Вести
Погодака: 560

Ранко Тудор (1931 - 2006) је био познати пијаниста и професор.  Ранко Тудор  рођен је у Сплиту 1931. године, где је с одличним успехом завршио Музичку школу у класи  професорке  Естеле Ивић Kузманић. Након тога је студирао на Музичкој академији у Загребу. У Београду  је Ранко Тудор имао услове да се развије и као естрадни пијаниста великог формата а постигао је и највећи домет пијанистичке технике и пуни замах темперамента. Често је имао клавирске концерте у Дому ЈРМ у Сплиту. Такав пијаниста је био увек радо слушан јер је представљао прави одраз аутентичности. Kлавирски рецитали уметника Ранка Тудора били су углавном обележени двема карактеристикама: осебујним темпераментом извођача и наглашеном еуфоријом звука. Ранко Тудор, професор музичке школе ,,Станковић” у Београду, био је стални члан жирија с истакнутим уметницима на многим међународним такмичењима младих пијаниста.\

Вести
Погодака: 352

Гост 24. епизоде документарне серије „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је господин Небојша Брадић, један од наших најзначајнијих позоришних редитеља.

Рад жирија на 6. Фестивалу филмског сценаријa чији су чланови, између осталих били, Рајко Грлић, Мирко Ковач, Арсен Диклић, Абдулах Сидран, Небојша Брадић, екранизације класичних дела српске књижевности, значај манифестације „Рашке духовне свечаности“ чији је Брадић актуелни лауреат, неке су од темa емисије коју можете погледати у недељу 6. фебруара на сајту и Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Добродошли!

Вести
Погодака: 543

Бард српског глумишта и доајен вршачке позоришне сцене Томислав Пејчић рођен је 1940. године. Осим што је био неспорни и неприкосновени амбасадор Народног позоришта „Стерија“ у коме је провео највећи део свог живота и уметничког рада, те је тај театар и даље под благим и пријатним теретом поштено освојене славе овог глумачког великана, Томислав Пејчић важи и даље за апсолутног рекордера у освојеним наградама и признањима на Сусретима професионалних позоришта Војводине - награђен је 12, а похваљен два пута. У дугој и плодној каријери глумца невеликог позоришта, измамио је симпатије и публике која га је обожавала и стручне јавности која је његову аутентичну харизму и рад наградила више од 30 пута престижним признањима разноврсних позоришних фестивала. Једна од дражих била му је чувена награда „Ћуран“ освојена 1996. године на Данима комедије у Јагодини.