Шаљући пошту на назначене адресе, људи су разним саопштењима означавали своје, у том тренутку, важне животне вести.

Од 1855. године у Србији је установљен и поштанско-телеграфски саобраћај. Захваљујући „жицама које брзином мисли шире сазнања о свему што се дешава на планети“, дуже од једног века телеграмима су јављане разне вести.

Дописнице, разгледнице, писма... Забележене обавезе, интересовања и надања. Уобичајене бриге, али и туга, ако живот не иде планираним током.

Поставка изложбе Поштански саобраћај у Србији (1855-1940) има за циљ да укаже на значај поште у остваривању контакта са породицом и пријатељима, али и на могућност размене сазнања која су захваљујући поштанском саобраћају утицала на даљи привредни и културни развој српске државе.

Салон Библиотеке, од 3. до 30. новембра 2025. године.

У оквиру циклуса „Поетика рокенрола“, у уторак, 28. октобра, у 18 часова, гост библиотеке биће новинарка и ауторка збирке интервјуа „Разговори код Златног папагаја“ Олга Кепчија.

Олга ће том приликом представити збирку која је својеврсни сусрет са музиком новог таласа.

Кроз разговоре са уметницима и музичарима тог времена, Олга је оживела дух осамдесетих, слободу стварања и енергију која је обликовала генерације.

Улаз је слободан.

Добро дошли!

У суботу 25. октобра у Салону наше библиотеке са почетком у 11.00 биће уприличен округли сто на тему „Двеста година од рођења Јохана Штрауса млађег“. Округли сто води музиколог, пијанисткиња, музички критичар и професор Снежана Николајевић.

Округли сто је део пратећег програма овогодишњег ЗУМ фестивала класичне камерне музике.

Улаз је слободан

Докторска студија Милана Орлића Андрић, Црњански, Пекић (приповедне структуре српског (пост)модернистичког романа), структуралистички преиспитује српски књижевни канон ХХ века. Ова студија даје оригиналан допринос српској књижевној теорији. Овако опсежно и захтевно истраживање фигуре приповедача и приповедних структура у српском модернизму и постмодернизму, као што је Орлићево – до сада није објављено.

Обухватајући избор српских писаца од којег застаје дах, укључујући оне који су тачно идентификовани као „претече“ модернизма и постмодернизма, Орлићева студија је дубински фокуксирана на тројицу кључних аутора. Реч је о писцима који својим делима повезују српски и југословенски модернизам и постмодернизам: Иви Андрићу, Милошу Црњанском и Бориславу Пекићу.

Осим за српску, назначени моделу су релевантни за истраживања славистичке и европске литературе. Написана на енглеском језику, студија је преведена на српски језик.

(Из рецензције проф. др Томислава Лонгиновића.)

О књизи говори аутор.

Салон библиотеке, уторак 21. октобар у 18.00