У Библиотеци је у току изложба о књижевном раду Мире Алечковић, ауторке више од 50 књига за децу и одрасле.

Прошло је 100 година од како је 2. фебруара 1924. године у Новом Саду рођена Мирослава Мира Алечковић. То је и повод за ову изложбу, да се подсетимо да смо одрастали уз њене Звездане баладе, прошли кроз Чаробна врата, сви још у првом разреду научили да - Од тол`ко лепих, најлепших речи да се исприча сто једна бајка ниједна није толико лепа, толико нежна, као реч МАЈКА. Дугу смо са неба скидали, трчали Стазом сребром извезеном и убрали Кестен детињства, научили да После четвртка долази среда и Шта деца желе (Толико много, а тако мало, па и то мало негде у свету није за децу преостало... Када сретнете те наше жеље, ми вас молимо, помислите, колико мало нама треба да нам детињство усрећите).

Највише је у свом раду била посвећена најмлађима, сматрајући да је писање за децу вечито тражење доброте, лепоте и љубави. Потрага за уточиштем нарочито онда када човека свет одраслих изневери. Посебну пажњу посвећује љубави између родитеља и деце упоредо се борећи за поштовање дечје личности. Њена дела преведена су на 20 светских језика, а она је говорила десет. Збирке песама које је Мира Алечковић написала део су бројних антологија и биле су дуги низ година обавезна лектира.

На овој изложби је више заступљена Мира као дечији писац. Мишљења сам да нам је потребна ова изложба, да се вратимо у детињство, да не заборавимо све вредности на којима смо одрастали, да сачувамо дете у себи.

,,Јер нема лепше књиге од оне које пише детињство. И нема лепших снова и тајни од оних које нам оно сачува... "

Ауторка изложбе је Мирјана Ђурашевић

У уторак 19. новемба бићете у прилици да присуствујете књижевној вечери нашег познатог лекара специјалисте Стевана Буковића.

Буковић је рођен у Сомбору, 1951. Пише путописе, поезију, друштвено ангажоване текстове.

Члан је Удружења књижевника Србије и Матице Српске.

Живи у Београду.

Објавио: ПРИРОДНА ЛЕЧИЛИШТА СА ЗДРАВСТВЕНОМ ПОНУДОМ ЈУГОСЛАВИЈЕ, Експортпрес, Бг 1988. ИСКРЕНЕ ИСКРЕ, поезија, ауторско издање 2016. OТИСЦИ У ВРЕМЕНУ, поезија, ауторско издање 2017. БИБЕР У КРВИ, путописи, Темат, Бг 2018. МОЋ ПОЕЗИЈЕ, поезија, ауторско издање 2018. ТАМО ГДЕ СИ ТИ, поезија, ауторско издање 2019. ГАЛЕРИЈА 33, поезија, Чигоја штампа 2020. ИНФОРМАТИЧКА ЗВЕР, поезија Чигоја штампа 2021. ЖЕНЕ СА ШЕШИРОМ, поезија Чигоја штампа 2022. НЕМИРНА ПИСМА, путописи, Чигоја штампа 2022.

у припреми: ПОЦЕПАНО НЕБО поезија, ЛЕКАРИЈЕ, адлигат.

Путописе, поезију, објавили:

Бизнис&финансије, Травел магазин, Нова Зора, Свет на длану, Луча, Књижевне новине, дневни лист Данас, дневни лист Политика – магазин, културни додатак

Добитник „Драганове награде“ за најбољи путопис из иностранства за 2018. годину.

Заступљен у: Зборнику Драганове награде за 2018, 2019, 2020. Зборнику Хаику поезије 2020, 2022.

Антологији српских песника рођених 1946-1996 ФИГУРЕ У ТЕКСТУ-ГРАДОВИ У ФОКУСУ

Антологији поезије лекара Србије у XXI веку

У петак 15. новембра са почетком у 18 часова, у салону НБ „Др Душан Радић“ биће уприличено представљање књиге „Песници Врњачке Бање“, ауторке Наде Симеуновић.

Реч је о поливалентном делу, које је истодобно и збирка есеја и антологија врњачких песника, са опсежним био-библиографским подацима о ауторима.

Учествују: Нада Симеуновић, књижевна критичарка, професор југословенске књижевности, српскохрватског језика, библиотекар специјалиста, Марија Стевановић, дипломирана глумица и филолог англиста, која ће казивати стихове из књиге.

Присутна ће бити и већина лирика, чији су радови заступљени у антологији.

Модератор ће бити Срђан Чеперковић.

Улаз је слободан.

Добро дошли!

На спрату наше библиотеке пред многобројном пубиликом у петак 1. новембра у 19 часова свечано је отворена изложба „Еротика на омотима албума југословенских рок група“. Аутор изложбе је Мирослав Сташић, а изложбу чини одабир омота неких од најпознатијих рок албума овдашње продукција, а чија визуелна решења садрже еротске елементе и садржаје. Овај тренд у нашој музичкој индустрији је започео Драган С. Стефановић са чувеним омотом за први албум Бијелог Дугмета „Кад би био бијело дугме“. Међу приказаним омотима се налазе и радови чувених дизајнера попут Југослава Влаховића, Костје Гатника и Мирка Илића. Истовремено са отварањем ове изложбе десио се и коктел поводом завршетка серије „Деца синова сунца“, која обрађује комплетну историју врњачке рок сцене од 1965. до данас, па је било и логично да се ова два догађаја одиграју истовремено. Изложба је отворена до 21. новембра.