Изложбом Плави чуперак у Гаравом сокаку, Библиотека полази у сусрет Светом Трифуну и Светом Валентину. Изложба је посвећена Мирославу Мики Антићу, најљубавнијем песнику са боемском душом.
Љубав је једини ваздух
који сам удисао
И осмех једини језик
који на свету разумем.
На ову земљу сам свратио
да ти намигнем мало.
Да за мном остане нешто
као лепршав траг.
Песник који је живео слободно и независно, живео је више живота, био је песник, боем, новинар, певач, сневач, сликар, драматург, сценариста, пустолов, паор, морнар, зидар, боксер, мајстор свакојаких вештина, маг.
И данас живе његови стихови као и анегдоте о уметнику који је стварао баш тако као што је и живео – аутентично и непоновљиво, а он је сада у неком звезданом сазвежђу и понекада нам само намигне са небеских висина. Можда му и тамо Јаника Балаж свира „Пира манге коркоро“ (Лутам сам по свету).
Изложба је отворена у Салону Библиотеке од 4. фебруара.
Улаз је слободан, добро дошли!