Најава догађаја

Од понедељка 29. септембра па до суботе 18. октобра бићете у прилици да у Галерији на спрату библиотеке погледате изложбу скулптура вајара Милана Марковића.

У скулптурама Милана Марковића, одиграва се игра појавних облика васколиког живота. Као исход снажног надахнућа он слави радост и похвалу природи. Исконска борба бића да се пробије из тврдокорне земље, есенцијални је инспиратвни утисак у скулптури овог аутора. Дејством инспиративне страсти, опседнут лепотом васколиког рађања, он гради свет скулптуре инсприсан биљним светом изданака и пупољака. Његова скулптура настаје тако што је подстакнут идејом, покренуо вајарски простор обликом, како би асоцијацијом призвао следећи облик. На тај начин, настала је интеракција између изведеног облика и аутора, при чему за све време стваралачког процеса, траје доживљај лишен рутинског приступа.

Велимир Каравелић

Свечано отварање: уторак 30. септембар у 1900

У суботу 27. септембра у 19 часова у салону наше библиотеке предавање о штетности микропластике одржаће др Растко Ајтић. Пун назив предавања је "Невидљиви непријатељ: Микропластика и последице по живи свет". Један од горућих проблема модерног друштва је загађење, а нарочито је опасно свеприсутно загађење микропластиком.

О овој све актуелнијој теми говориће др Растко Ајтић, доцент на институту за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Крагујевцу. Др Растко Ајтић је рођен у Призрену 1976. године. Основну и средњу школу завршио је у Призрену. Дипломирао је 2004. Магистарску тезу из области зоологије је одбранио 2009. године, док је докторску дисертацију из исте области одбранио 2016. У звање доцент изабран је 2021. године. На ПМФ-у у Крагујевцу предаје Упоредну морфологију, анатомију и систематику хордата и сродне предмете. Говори српски, енглески језик и албански језик. Учесник је бројних домаћих и страних конференција.

Улаз на предавање др Ајтића је слободан.

Збирка поезије „Јесењин у време забрањених летова” аутора Горана Лазовића биће представљена у нашој библиотеци у петак 26. септембра у 19 сати. Аутор ће публику упознати са својим новим песмама које су добиле место међу корицама књиге.

Књижевник и песник Перо Зубац, који је написао поговор за ову Лазовићеву књигу под насловом „Повратак Јесењину”, каже да је овај сетни запис о поезији, уједно његова здушна подршка Горану Лазовићу, давнашњем и данашњем пријатељу, сапатнику и сапутнику, који нас својим пројектом одабране поезије и поетског, враћа Јесењину и Јесењина нама.

Повод за ово књижевно-поетско вече је 130 година од рођења и сто година од смрти Сергеја Јесењина (1895 – 1925). Предговор „Исповедни лиризам и Јесењин као инспирација” написао је професор др Малиша Станојевић, који ће, поред аутора, говорити о књизи.

У књизи се налази и текст глумице Вјере Мујовић. Корице књиге оплемењене су цртежима Оље Ивањицки.

Добро нам дошли.

Програм

Среда 17. септембар

Документрни филмови о Јапану

Салон библиотеке 1900

Четвртак 18. септембар

Изложба Јапан кроз речи

Салон библиотеке

Радионица оригамија

Салон библиотеке 1100

Изложба фотографија и песама Бранке Такахаши

Галерија на спрату библиотеке

Свечано отварање изложбе у 1130

Књижевно вече

Бранкe Такахаши

Салон библиотеке 1900

Петак 19. септембар

Документрни филмови о Јапану

Салон библиотеке 1900

... Мома воли маму, Миша и Мима, Мома и Нина, Ема и Раша .... Миш Јаша... то су наша сећања на Буквар - Моју прву књигу. Некада су букваре писали најзначајнији људи српске културе, попут Вука Караџића и Захарија Орфелина.

У другој половини 20. века описмењавали смо се уз Бранислава Јанковића, Бранка Вељковића, Миту Митића, Вука Милатовића, Анастасију Ивковић, Десанку Стојић-Јањушевић, Владимира Миларића, Смиљку Васић, Божидара Тимотијевића... чији су буквари имали десетак и виша издања.

Када је све почело и зашто Б У К В А Р?

Народна библиотека ,,Др Душан Радић" вас позива да посетите изложбу и видите неке веома ретке примерке, а можда и да пронађете буквар свог детињства...

Ова изложба требало би да побуди код посетилаца одређену емоционалну димензију, јер се сви са радошћу сећамо својих првих буквара. Многи су их сачували као што се чувају прве ципелице или први зубић, да нас са носталгијом подсети на детињство, на време када смо били ушушкани и безбрижни.

Део изложбе су и читанке за први и други разред основних школа, као напреднији степен писмености. Када се савладају слова, прелазило се на читање дужих текстова.

Изложба је отворена од 8. септембра (Међународни дан писмености) до 30. септембра.

Добро дошли!