Зоран Аврамовић рођен је 1949. године у Сталаћу. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду (на Одељењу за социологију), а докторирао на Филолошком факултету у Београду са докторском дисертацијом под називом Политичка мисао Милоша Црњанског и његово књижевно стваралаштво.

Радио је као гимназијски наставник социологије, истраживач у Заводу за проучавање културног развитка Србије, као научни саветник, као професор на предметима Социологија културе, образовања и медија. Био је заменик министра за високо и више образовање у Влади Републике Србије, државни секретар у Министарству културе и информисања, директор Завода за унапређивање образовања и васпитања.

О књизи ће говорити аутор.

Књугу је објавила ИК Мали Немо, Панчево.

Салон библиотеке, уторак, 9. септембар у 19⁰⁰.

Фото: Медија центар

Три аудио-снимка послата су једном писцу да их само прекуца и том трогласју дâ наслов који сам одабере. Писац је Енес Халиловић, а насловна реч бекос, изговорена у Херодотовом миту као прва и исконска, у овом роману постаје оно што три приповедача очајнички траже – утеха, ослонац, смисао.
Први глас припада психијатру Пилорети, који се враћа на Пештерску висораван да сахрани оца и суочи се с тишином празне куће, мутним сећањима и друштвом које се неповратно распало. Други је глас Лемеза, који психијатру Мартину прича свој живот и додирује срж најдубљих тајни балканских криминалних кланова. Трећи глас је Мартинов – исповест о вези с Лемезовом сестром и сумњи да можда дели с њом више него што би смео.
Кроз ову полифонијску нарацију, у коју Халиловић утискује и фрагменте песама, прича, новинских извештаја, судских докумената и мемоара – не као украс, већ као симптом говора који више не верује самом себи – назире се портрет једног разореног поднебља где су личне и колективне трауме неразмрсиво испреплетане.

О књизи говори аутор.

Салон билиотеке, петак 5. септембар у 19⁰⁰

Девојчице рођене шездесетих година прошлог века, у оној старој Југославији која се простирала од Вардара па до Триглава, с нестрпљењем су исчекивале петак. Знало се: излази Политикин Забавник и са његових страница осмехиваће се још једна Цица коју треба обући. Брижљиво су је исецале, лепиле на тањи картон, а онда је игра могла да почне. Уз сваку Цицу следовало је неколико одевних комбинација. Цица је носила одећу за све временске прилике и неприлике и за све могуће и немогуће животне ситуације, као што су одлазак у школу, на летовање, у позориште, на маскенбал, на Олимпијаду…

Цицу је први нацртао и облачио модни креатор Чедомир Чедомир, а од 1970, све до 19. марта 1993. године и броја 2.151 Политикиног забавника папирну породицу на окупу чврсто је бојама и четкицама држала Владана Ликар-Смиљанић.

,,Овакве играчке подстичу креативност, деца развијају моторику, размишљају како да обуку или изграде читав мали свет својим папирним другарима. Мислим да би данашње малишане такође све занимало, иако имају прегршт нових ствари за игру", сматра данас Владана Ликар-Смиљанић.

И ми, које носталгија вуче ка доброј старој папирној лутки, уверили смо се да је Цица чаролија која и данас траје кроз Креативну радионицу Обуци Цицу, коју смо у јулу месецу радили са децом у Библиотеци. Најбољи радови са радионице су нашли своје место на овој изложби, а главни део изложбене поставке су оригиналне Цице, Пипи, Денис..., али и бака Стака. Изложба за све генерације.

Галерија библиотеке од 20. августа до 6. септембра.

Добро дошли!

У понедељaк 18. августа у нашој библиотеци гостоваће Урош Ђурић, наш истакнути сликар, визуелни уметник и теоретичар уметности, којег шира јавност препознаје по улогама у популаним филмовима (Ми нисмо анђели). Урош Ђурић говориће о судбини културе и уметности у доба транзиције.

Салон библиотеке у 19⁰⁰

Аутор фотографије: Medija centar Beograd/Nikola