Момирка фотографијом бележи оно што се не може испричати речима – погледе са планинских врхова, игру светлости у манастирским двориштима, боје мора у зору и сумрак.

Фотографије које излаже представљају својеврсни путопис – не само у географском смислу, већ и у духовном. То је пут кроз пејзаже, кроз историју, кроз тишину и веру.

Поглед кроз објектив постаје лична карта места, али и осећања која она буде.

Посебно место у њеном раду имају манастири. За њу они нису само архитектонска или историјска здања, већ духовна средишта у којима се стапају време, вера и мир. Камен који одише вековима, хладовина кестена, молитва која се осећа више него што се чује – све су то мотиви који је инспиришу и воде.

Назив изложбе „Тренутак“ није случајно изабран. Свака фотографија представља један ухваћени дах, један делић вечности заустављен у пролазности. То су тренуци када природа и човек стану, када се свет отвори у својој пуној лепоти и тишини, и када се живот осети дубље него иначе.

,,У тишини природе и спокоју камена открива се оно што речима измиче“

Свечано отварање изложбе понедељак, 28. 4. 2025, Галерија Библиотеке у 18 часова

Улаз је бесплатан.

Добро дошли!

У четвртак, 24, априла наш гост биће Бојан Љубеновић, сатиричар, афористичар, новинар и дечји писац, аутор више књига афоризама, сатиричних прича и књига за децу. Његова најпознатија дела су: Ништа није смешно,Трипут сечем и опет кратко, Писма из Србије, Србин којекуде, Трн у оку, Да је боље не би ваљало..., за која је добио најзначајније књижевне награде из области сатире. Дела су му превођена на више светских језика. Члан је Београдског афористичарског круга и Удружења књижевника Србије.

Бивши фудбалер који је од активног играња одустао таман на време – да фудбал не изгуби ништа, а књижевност добије понешто. Велики је заљубљеник у фудбал, пасивно навија, а активно се нервира. Написао је и књиге о фудбалу: Црвена звезда – Мој фудбалски клуб, Партизан – Мој фудбалски клуб, Наши фудбалери на мундијалима – од Уругваја до Катара.

Зашто баш сатира када му тако лепо иде и писање за децу (Занимљиви буквар, Књига за заљубљене девојчице, Књига за заљубљене дечаке, Баксуз Срећко и његове невоље, Тајне дединог кофера,...), рећи ће нам он сам на књижевној вечери у четвртак, 24. априла, у 18 часова.

Добро ви нама дошли!

У оквиру циклуса музичких вечери под називом „Музика међу књигама“, гост врњачке библиотеке 22. априла у 18 часова ће бити Маја Маринковић са својим пратећим бендом. За ову прилику они су припремили посебан програм који ће нас вратити у период шездесетих година прошлог века и то кроз интерпретацију најпознатијих овдашњих песама снимљених у том периоду. Вече је пригодно названо „Сентименално музичко путовање у шездесете са Мајом Маринковић“. Носталгично уживање уз један од најбољих женских гласова вам је загарантовано, а улаз је слободан.

Салон библиотеке 11 април у 18. сати

О књизи говоре: ОГЊАН ТОПАЛОВИЋ, социолог и писац и МАРИЈА ПЕТКОВИЋ, историчарка

Текстови у књизи проистекли су из вишегодишњег рада на програму културе и синтезе просторних уметности овог аутора у Врњачкој Бањи. Они су разврстани у четири поглавља која се могу читати и као посебна целина.

Прво поглавље, Исходишта, посвећено је значајним ствраоцим а који су стварали у Врњачкој Бањи и били актери у обликовању њеног културног амбијента или су предано учествовали у програму културе ове средине. У том делу књиге је запис о Миодрагу Б.Протићу,најзначајнијем врњчанину, који је оставио неизбрисив траг у култури и уметничком стваралаштву Србије.Исто поглавље се бави делом архитекте и професора Михајла Митровића,затим; аторским профилом професора и најзначајнијег српског аутора меморијалних споменика, Богдана Бог-дановића,аутора споменикаи Спомен парка на Попини;делом архитекте Алексеја Бркића; вајара и академика Олге Јеврић; Вајарским симпозијумом и скулптурама Неизвесног, А.Шапошњикове,Матије Вуковића Бошка Руђинчанина,песника и дугогодишњег директора Културног центра,покретача и уредника часописа Замак културе и оснивача својеврсног центра културе под тим именом.

Друго поглавље, Сагледавање,представља креативни карактер и значај реализованих програ-ма и износи податке о стварању и деловању Замка културе, о програмима који су реализовани у овој установи и који данас само сећањима њених актера и једног броја учесника.То су пре свега Школа за ликовне таленте,Фестивал пејзажа,Центар за савремену графику,Уметничка збирка,Уметничка дела у јавном простору итд.

Треће поглавље,Иза огледала,бави се употребом културе и интерпретацијом њених садржаја и вредности.Записи у том делу књиге скрећу пажњу на епилог који је проистекао из потоњих дешавања.

Четврти део књиге је посвећен Промишљањима или стваралачким премисама овог аутора и других стваралаца.Ту су пре свега текстови о сликару Павлу Поповићу, који трага за сликом. Ау-тор књиге овде пише о потреби за интегрисањем креативне енергије младих у овом месту, али и о визуелним инцидентима у простору, о ететици портретисања и препознавању карактера, о вредностима просторног уређења итд.