Најава догађаја

Три аудио-снимка послата су једном писцу да их само прекуца и том трогласју дâ наслов који сам одабере. Писац је Енес Халиловић, а насловна реч бекос, изговорена у Херодотовом миту као прва и исконска, у овом роману постаје оно што три приповедача очајнички траже – утеха, ослонац, смисао.
Први глас припада психијатру Пилорети, који се враћа на Пештерску висораван да сахрани оца и суочи се с тишином празне куће, мутним сећањима и друштвом које се неповратно распало. Други је глас Лемеза, који психијатру Мартину прича свој живот и додирује срж најдубљих тајни балканских криминалних кланова. Трећи глас је Мартинов – исповест о вези с Лемезовом сестром и сумњи да можда дели с њом више него што би смео.
Кроз ову полифонијску нарацију, у коју Халиловић утискује и фрагменте песама, прича, новинских извештаја, судских докумената и мемоара – не као украс, већ као симптом говора који више не верује самом себи – назире се портрет једног разореног поднебља где су личне и колективне трауме неразмрсиво испреплетане.

О књизи говори аутор.

Салон билиотеке, петак 5. септембар у 1900

Девојчице рођене шездесетих година прошлог века, у оној старој Југославији која се простирала од Вардара па до Триглава, с нестрпљењем су исчекивале петак. Знало се: излази Политикин Забавник и са његових страница осмехиваће се још једна Цица коју треба обући. Брижљиво су је исецале, лепиле на тањи картон, а онда је игра могла да почне. Уз сваку Цицу следовало је неколико одевних комбинација. Цица је носила одећу за све временске прилике и неприлике и за све могуће и немогуће животне ситуације, као што су одлазак у школу, на летовање, у позориште, на маскенбал, на Олимпијаду

Цицу је први нацртао и облачио модни креатор Чедомир Чедомир, а од 1970, све до 19. марта 1993. године и броја 2.151 Политикиног забавника папирну породицу на окупу чврсто је бојама и четкицама држала Владана Ликар-Смиљанић.

,,Овакве играчке подстичу креативност, деца развијају моторику, размишљају како да обуку или изграде читав мали свет својим папирним другарима. Мислим да би данашње малишане такође све занимало, иако имају прегршт нових ствари за игру", сматра данас Владана Ликар-Смиљанић.

И ми, које носталгија вуче ка доброј старој папирној лутки, уверили смо се да је Цица чаролија која и данас траје кроз Креативну радионицу Обуци Цицу, коју смо у јулу месецу радили са децом у Библиотеци. Најбољи радови са радионице су нашли своје место на овој изложби, а главни део изложбене поставке су оригиналне Цице, Пипи, Денис..., али и бака Стака. Изложба за све генерације.

Галерија библиотеке од 20. августа до 6. септембра.

Добро дошли!

У понедељaк 18. августа у нашој библиотеци гостоваће Урош Ђурић, наш истакнути сликар, визуелни уметник и теоретичар уметности, којег шира јавност препознаје по улогама у популаним филмовима (Ми нисмо анђели). Урош Ђурић говориће о судбини културе и уметности у доба транзиције.

Салон библиотеке у 1900

Аутор фотографије: Medija centar Beograd/Nikola

Као и претходних година, и ове године велики део пратећег програма Фестивала филмског сценарија, биће одржан у врњачкој библотеци.

Среда 13. 8. 2025. године:

17 часова

Изложба „Филмски нови свет – едиција ФЕСТОВИХ 50 Библиотеке града Београда“

Учествују: Јасмина Нинков, директорка Народне библиотеке Србије, Дејан Ј. Лучић, директор НБ „Др Душан Радић“, Срђан Чеперковић, аутор изложбе.

18 часова:

Представљање издаваштва Културног центра Чачак и Филмског центра Србије:

„Пуриша“ (монографија о редитељу Младомиру Пуриши Ђорђевићу који је приредила Маја Медић)

Учествују: Милен Алемпијевић књижевник, директор Фестивала анимираног филма „Аниманима“, Милан Никодијевић, професор Академије уметности у Новом Саду, редитељ, филмски критичар и публициста

„Слободан Шијан у огледалу критике: визуелни експерименти, филм, књиге : избор текстова“,

Учествују: Слободан Шијан, академик, филмски редитељ и сценариста, Мирољуб Стојановић, филмски и књижевни критичар, уредник издавачке делатности Филмског центра Србије, Милан Никодијевић, професор Академије уметности у Новом Саду, редитељ, филмски критичар и публициста


Четвртак 14. 8. 2025.

11 часова:

49. Симпозијум Фестивала филмског сценарија: „Лицем у лице ‒ пантеон српских сценариста“

Учествују: Дејан Дабић, Саша Радојевић, Мирољуб Стојановић, Милутин Петровић, Иван Велисављевић, Весна Перић, Срђан Савић

18 часова:

Представљање издаваштва Нишког културног центра:

„Борба затворених очију: утицај књижевности на филмове Стенлија Кјубрика“

Учествују: Александар Трбић, аутор књиге, Срђан Савић, филмски критичар, директор Нишког културног центра, Дејан Дабић, филмски критичар, председник савета Фестивала глумачких остварења домаћег играног филма „Филмски сусрети“ у Нишу, уметнички директор Мартовског фестивала краткометражног и документарног филма


Петак, 15. 8. 2025.

18 часова:

Представљање издаваштва Радио телевизије Србије:

Издања Радио телевизије Србије поводом 100 година Радио Београда

Учествује: Ана-Марија Симоновић, историчарка уметности, уредница Радио телевизије Србије

„Мали екран на текућој траци : ТВ критике“ (избор телевизијских критика Олге Божићковић који је приредио Марко Мисирача)

Учествују: Марко Мисирача, позоришни редитељ, професор Академије уметности у Београду, Биљана Бошњак Драгановић, уредница у РТС издаваштву, Ана-Марија Симоновић, уредница РТС-а, Саша Радојевић, филмски критичар, редитељ, сценариста, уредник РТС-а

У уторак, 5. августа у 19 часова, у Салону наше библиотеке биће одржан камерни концерт посвећен кантри музици – жанру који је више од једног века обликовао америчку музичку и културну сцену.

Програм ће обухватити песме које су обележиле различите епохе кантрија – од старих планинских балада и госпел химни, преко „outlaw country“ покрета, до савремених остварења.

Између песама бићете у прилици да чујете приче о њиховом пореклу, ауторима и историјском контексту, као и увид у настанак и развој овог жанра.

Свирају и причају Никола Динић и Иван Миодраговић - Пепи.