Три аудио-снимка послата су једном писцу да их само прекуца и том трогласју дâ наслов који сам одабере. Писац је Енес Халиловић, а насловна реч бекос, изговорена у Херодотовом миту као прва и исконска, у овом роману постаје оно што три приповедача очајнички траже – утеха, ослонац, смисао.
Први глас припада психијатру Пилорети, који се враћа на Пештерску висораван да сахрани оца и суочи се с тишином празне куће, мутним сећањима и друштвом које се неповратно распало. Други је глас Лемеза, који психијатру Мартину прича свој живот и додирује срж најдубљих тајни балканских криминалних кланова. Трећи глас је Мартинов – исповест о вези с Лемезовом сестром и сумњи да можда дели с њом више него што би смео.
Кроз ову полифонијску нарацију, у коју Халиловић утискује и фрагменте песама, прича, новинских извештаја, судских докумената и мемоара – не као украс, већ као симптом говора који више не верује самом себи – назире се портрет једног разореног поднебља где су личне и колективне трауме неразмрсиво испреплетане.

О књизи говори аутор.

Салон билиотеке, петак 5. септембар у 19⁰⁰