Вести

Љубомир Љуба Тадић (Урошевац, Краљевина СХС, 31. мај 1929. - Београд, Србија и Црна Гора, 28. октобар 2005.) је био српски филмски, телевизијски, радио и позоришни глумац. Битне улоге: Марш на Дрину - мајор Курсула, Сутјеска - Сава Ковачевић, Бој на Косову - султан Мурат. Отац му је био Чачанин који је предавао историју у гимназији на Косову тако да су он и његова три брата рођени тамо. Студије глуме завршио је 1953. у класи професора Јозе Лауренчића. Почео је у позоришту „Јоаким Вујић“ у Крагујевцу, али је играо и у Београдском драмском позоришту, Народном позоришту у Београду, Југословенском драмском позоришту, Атељеу 212, у алтернативном позоришту „Магаза“ које је заједно са супругом основао 1983. године. Био је ожењен глумицом Снежаном Никшић. Рођени брат Растко Тадић је био такође глумац, као и Љубин братанац Љубивоје. Данас се велика сцена Југословенског драмског позоришта зове „Љуба Тадић“.

Продају организује Народна библиотека Др Душан Радић у циљу прикупљања новца за лечење четворогодишњег Стефана Ранђеловића који болује од посебне врсте епилепсије, а нада за његово излечење је интервенција у Турској.

Сав новац прикупљен од продаје књига биће уплаћен за Стефаново лечење!

Гост тринаесте епизоде серијала „Филм и књижевност“ у склопу програмске целине „Разговори у „Кући сценарија“ Народне библиотеке „Др Душан Радић“ је проф. др Сава Дамјанов, књижевни историчар, писац, есејиста, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.

Осврт на изабрана прозна и научна дела проф. др Саве Дамјанова, подсећање на значај часописа „Замак културе“, утицај филмске уметности на књижевност, анимирани филм рађен по причи нашег госта, неке су од тема емисије коју можете погледати у понедељак 24. маја на Јутјуб каналу врњачке библиотеке.

Никола Стојановић (Душаново, Лесковац, Окупирана Србија, 4. мај 1942. - Београд, Србија, 5. јануар 2021.) био je југословенски и српски филмски редитељ и сценариста. Школовао се у Белој Цркви, Београду и Титограду. Дипломирао је на Архитектонско-урбанистичком факултету у Сарајеву 1962. године. Аматерским филмом се бавио од 1964. до 1967. године у оквиру Кино клуба Сарајево. Са аматерским филмовима Блуз, Торзо и Драга Ирена постиже успехе на домаћим и међународним аматерским смотрама. На професионалном филму дебитује после вишемесечног студијског боравка у Паризу и то 1969. са краткометражним играним филмом У кухињи. Овај филм је награђен Специјалном дипломом за режију на фестивалу у Београду. Режирао је 6 кратких играних филмова (вишеструко награђивани у земљи и иностранству), 2 документарна филма, 5 дугометражних играних филмова а за ТВ Сарајево реализује већи број документарних емисија и 2 тв играна филма. На 31. Фестивалу филмског сценарија, у Врњачкој Бањи, 11.-15. август 2007. године (организатор Културни центар), специјалну награду града домаћина за допринос фестивалу добио је Никола Стојановић, редитељ филма ,,Belle epoque''.

Војислав „Војкан“ Борисављевић (Зрењанин, ФНРЈ, 5. мај 1947. - Београд, Србија 23. фебруар 2021.) био је српски композитор и диригент. Kомпоновао је више од пет стотина песама за најпознатије југословенске певаче - Леа Мартина, Здравка Чолића, Ђорђа Марјановића, Микија Јевремовића и многе друге, као и за бројне телевизијске серије и филмове, попут серија Сиви дом и Врућ ветар и филма Лајање на звезде за чију је музику награђен Златном мимозом на Фестивалу југословенског филма у Херцег Новом 1997. године. Аутор је песама Одисеја, Љубав је само реч, А сад адио, Ја те волим... Преминуо је 23. фебруара 2021. у Београду. Војкан Борисављевић је рођен 5. маја 1947. године у Зрењанину, а од 1948. године живи у Београду. Родитељи су му били Слободан и Светислава, а деда по оцу књижевник Миодраг Борисављевић. По завршеној гимназији је студирао на Филозофском факултету у Београду. Музичко образовање је стекао у београдским школама „Др Војислав Вучковић“ и „Станковић“, као и на приватним студијама у Паризу.