Дара Секулић (Кордунски Љесковац, Краљевина Југославија, 29. септембар 1930. - Сарајево, Босна и Херцеговина, 12. април 2021.) била је српска песникиња. Њен живот битно су означила два рата, у којима су се запатиле две велике трауме. Траума девојчице са Кордуна, којој су усташе спалиле кућу и побиле више чланова бројне породице Секулића, те траума из времена Босанског рата деведесетих година, када је поново морала искусити драму избеглиштва. Након усташког покоља 1941. Дара се школовала по дечјим домовима и интернатима, од Прве партизанске гимназије на Банији, преко прихватног логора у Италији, до Сплита, Карловца и Сиска. Потом неко време живи у Загребу, у тешким приликама, када ће се растурити и њен први брак. У лето 1953. узела је возну карту за Сарајево, у нади да је то град у којем ће започети нови, песнички живот. (Претходно је упознала Мака Диздара и Изета Сарајлића.) Студирала је и бавила се послом социјалног радника, а радила је и у редакцији дечјег листа. У Сарајеву је живела све до смрти, с тим што се 1992. године, с четворо унучади, склонила од ратних страхота у Србију. Боравила је код пријатеља у Новом Саду, у Приштини и Власотинцу, те у Дечјем селу у Сремској Каменици. Након девет година вратила се у Сарајево, с темељно измењеном етничком, религијском, политичком и културолошком личном картом града.
