Вести

Pismo gospodina Arona Albaharija objavljujemo u celosti

Poštovani gospodine Rajiću,

Hvala Vam na  zanimljivim i vrednim prilozima, koji svakako mogu poslužiti povodom nekih naših kulturnih manifestacija. Takođe i sve naše čestitke povodom, evo još malo, pa četiri godine od postavljanja i predstavljanjа Vaše ,,Bibliofonoteke” na sajtu Narodne biblioteke ,,Dr Dušan Radić” u Vrnjačkoj Banji. Svakako vredan projekat koji reаlizujete kroz veliki broj snimljenih epizoda, ali evidentno i potreban, što se može videti i kroz broj pregleda, pa i ,,lajkova” na sadržaje tih emisija. U ime Saveza JO Srbije i svoje lično ime, želimo Vam uspeha u daljem vođenju, osmišljavanju i realizovanju ovoga projekta.

S poštovanjem,

Aron Albahari, stručni saradnik SJOS

Мира Фурлан (Загреб, ФНРЈ, 7. септембар 1955. - Лос Анђелес, САД, 20. јануар 2021.) била је југословенска глумица и певачица, која је живела у Лос Анђелесу. Од 1975. године играла је у многим филмовима и серијама југословенске продукције, од којих су најпознатији били Лепота порока и Отац на службеном путу. У Сједињеним Државама је позната по улози Делен у телевизијској научно фантастичној серији Бабилон 5, као и по улози Данијел Русо, у серији Изгубљени. Добитница је две Златне арене на Филмском фестивалу у Пули. Године 2010. објавила је збирку есеја под називом Тотална распродаја. Награде и признања: Златна арена за најбољу споредну женску улогу на Филмском фестивалу у Пули за улогу у филму Киклоп , 1982. године; Златна арена за најбољу главну женску улогу на Филмском фестивалу у Пули за улогу у филму Лепота порока, 1986. године.

Ђорђе Николић (Умка, Краљевина Југославија, 7. август 1932. - Београд, Србија, 3. септембар 2018.) био је југословенски и српски филмски и тв сниматељ. Љубав најпре према фотографији, а касније ка филмској камери открио је као шестогодишњак. Стицао је искуство за рад на филму од пионира филмске фотографије попут Михајла Поповића, Велибора Андрејевића, Милорада Марковића и многих других. По завршеној Академији, постао је неодвојиви део златне ере југословенског филма, најпре као асистент камере, затим као сниматељ а онда и као директор фотографије у многобројним домаћим и страним филмовима. Са оскаровцем Душаном Вукотићем урадио је кратки анимирани филм Мрља на савести из 1968, а са Мићом Милошевићем први домаћи дугометражни документарац Де Јонгови из 1975. године. Самостално снима низ краткометражних документарних филмова, а 1966. године је дебитовао као директор фотографије на играном филму Владана Слијепчевића Штићеник. Сарађивао је са звучним домаћим редитељима попут Владимира Слијепчевића, Саше Петровића, Вука Вучо, Милана Јелића, Зорана Чалића, а и са страним редитељима попут Мела Брукса, Данфорда Грина и Гордона Хеслера. Задњих 28 година са својом видео камером био је један од главних сниматеља за аустријску државну телевизију ОРФ. Добитник је многобројних награда и признања, а био је и дугогодишњи члан Удружења филмских уметника Србије и Академије филмске уметности и науке Србије.

Миодраг „Мида” Стевановић (Горњи Рибник, Краљевина Југославија, 22. октобар 1939. - Београд, Србија, 3. јул 2008.) је био југословенски и српски филмски и позоришни глумац. Битне улоге: Пластични Исус и Чеп који не пропушта воду. Стевановић је рођен 1939. у Горњем Рибнику. Средњу школу је завршио у Нишу, а глуму је дипломирао на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду. После краћег боравка у ансамблу нишког Народног позоришта и неколико година проведених у статусу слободног уметника, Стевановић је постао члан Народног позоришта у Београду 1969. године, коме је остао веран до пензије, 2004. године. Био је радо виђен гост на сценама широм земље.

Боривоје Бора Стојановић (Београд, Краљевина Југославија, 5. октобар 1929. - Београд, Србија, 1. март 2008.) је био српски глумац. Боривоје Бора Стојановић био је члан Београдског драмског позоришта на чијој је сцени одиграо највише улога. Као гост наступао је и по другим позориштима у Београду и широм Србије. Остварио је велики број сјајних епизодних улога у филмовима и тв серијама. Филмографија: 1958. Те ноћи, 1960. Боље је умети, 1963. Чудна девојка (Милиционер), 1967. Кад будем мртав и бео, 1968. Силе (ТВ), 1969. Рађање радног народа (серија, Конобар Пирке), 1969. Музиканти (серија), 1969. Убиство на свиреп и подмукао начин и из ниских побуда (Тужилац), 1971. Дон Кихот и Санчо Панса (ТВ), 1971. С ванглом у свет (серија), 1971. Дипломци (серија, Будина муштерија), 1971. Хроника паланчког гробља (мини-серија), 1972. Мајстори (серија, Муж од џудисткиње), 1973. Камионџије (серија), 1975. Отписани (серија, Човек), 1975. Позориште у кући 3 (серија, Попадићкин адвокат), 1976. Диспут у ноћи (ТВ, Фрањевац), 1978. Стићи пре свитања (Стражар), 1978. Повратак отписаних (ТВ серија, Капетан Шмит / Сликар), 1979. Слом (серија, Генерал), 1983. Какав деда такав унук (Лекар), 1984. Тајни дневник Сигмунда Фројда (југословенско-амерички филм, Професор Фон Шмирц) 1984. Бањица (ТВ серија, Министар просвете Велибор Јонић), 1986. Тајна Лазе Лазаревића (ТВ, Тужилац 2), 1987. Бољи живот (серија, Глумац епизодиста), 1988. Четрдесет осма - Завера и издаја (серија, Андреј А. Жданов), 1989. Шведски аранжман, 1989. Балкан експрес 2 (ТВ серија), 1991. Мала шала (ТВ, Директор школе), 1991. Кабуто (јапанско-амерички филм), 1993. Рај (ТВ, Мајоров гост на ручку), 1995. Театар у Срба (серија), 1995. Крај династије Обреновић (серија, Доктор Владан Ђорђевић), 1996. Очеви и оци (ТВ, Слободан Јовановић), 1997. Горе - Доле (Власник пекаре), 1998. Бекство (ТВ) и 2001. Харолд и Мод (ТВ).