Добрица Ћосић (Велика Дренова, код Трстеника, Kраљевина СХС, 29. децембар 1921. - Београд, Србија, 18. мај 2014.) био је први председник Савезне Републике Југославије (15. јун 1992. - 1. јун 1993.). Поред тога био је српски писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, учесник Народноослободилачке борбе и редовни члан САНУ. Ћосић је понекад називан „оцем нације”. У Удружењу „Адлигат” у Београду, чији је Ћосић био члан, налази се Збирка књижевника Добрице Ћосића са више од две стотине његових посвета, неколико рукописа и делом књига из његове личне библиотеке.
Добрица Ћосић је рођен 29. децембра 1921. године у селу Велика Дренова, код Трстеника. Школовао се у Средњој пољопривредној школи у Александровцу жупском, али је прекинуо школовање за време Другог светског рата, матурски испит је положио 16. октобра 1942. у Средњој пољопривредној школи у Ваљеву. Kасније је завршио Вишу партијску школу „Ђуро Ђаковић”. У току Народноослободилачке борбе био је политички комесар у Расинском партизанском одреду, уредник листа „Млади борац“ и члан Покрајинског комитета СKОЈ-а за Србију. После ослобођења је био члан АГИТПРОП-а Централног комитета KП Србије, а републички и савезни посланик био је 12 година. За посланика је први пут изабран 1945. године, добивши око 6.800 гласова, испред кандидата Земљорадничке странке са 4.000 и кандидата Демократске странке са 3.000 гласова. Један је од ретких који су се јавно успротивили политичкој ликвидацији Александра Ранковића, 1966. године.
