Дара Секулић (Кордунски Љесковац, Краљевина Југославија, 29. септембар 1930. - Сарајево, Босна и Херцеговина, 12. април 2021.) била је српска песникиња. Њен живот битно су означила два рата, у којима су се запатиле две велике трауме. Траума девојчице са Кордуна, којој су усташе спалиле кућу и побиле више чланова бројне породице Секулића, те траума из времена Босанског рата деведесетих година, када је поново морала искусити драму избеглиштва. Након усташког покоља 1941. Дара се школовала по дечјим домовима и интернатима, од Прве партизанске гимназије на Банији, преко прихватног логора у Италији, до Сплита, Карловца и Сиска. Потом неко време живи у Загребу, у тешким приликама, када ће се растурити и њен први брак. У лето 1953. узела је возну карту за Сарајево, у нади да је то град у којем ће започети нови, песнички живот. (Претходно је упознала Мака Диздара и Изета Сарајлића.) Студирала је и бавила се послом социјалног радника, а радила је и у редакцији дечјег листа. У Сарајеву је живела све до смрти, с тим што се 1992. године, с четворо унучади, склонила од ратних страхота у Србију. Боравила је код пријатеља у Новом Саду, у Приштини и Власотинцу, те у Дечјем селу у Сремској Каменици. Након девет година вратила се у Сарајево, с темељно измењеном етничком, религијском, политичком и културолошком личном картом града.

У књижевности је дебитовала 1956. једном заједничком поетском збирком са двојицом одавно заборављених аутора. Затим је, током шест деценија литерарне биографије, објавила већи број песничких дела, као што су Грлом у јагоде (1963), Горак конак (1970), Блиско било (1975), Лицем од земљице (1978), Облик студи (1985), Дух пустоши (1990), Лицем према сунцу (1998), Брат мој, Тесла (2000), те и још неке, све до збирке Одбачене песме (2019). Објавила је и књигу прозних, изузетно лепих Записа о биљу и нама, у оквиру својих Сабраних дела (2005). Дара је волела да бере гљиве по брдима и планинама око Сарајева. А једно репрезентативно издање њених песама, посвећених Сарајеву и његовој околини, носи наслов Од града до брда (2018). Песникиња се богато одужила граду свог живота, али тај град је – након што је почетком рата избегла у Србију – постао резервисан према њој. Није примљена у Академију наука и уметности БиХ, али није ни у млађу, сестринску установу у Бањој Луци. Заобишла су је и нека важнија признања којима би она чинила част. За њу није радио ниједан лоби, чак ни нека критичарка феминистичког усмерења. Рођена је 1930. године у Кордунском Љесковцу на Кордуну. Године 1942, када је имала десет година, усташе су јој спалиле родну кућу. Након погибије њених родитеља, одрастала је по различитим дечјим домовима и интернатима. Гимназију је започела у Рујевцу на Банији, а наставила у Италији, Сплиту, Карловцу, Загребу и Сиску. У Сарајево се доселила 1953. године, и завршила Вишу школу за социјалне раднике. У Сарајеву је живела до 1992. године, када са четворо унучади одлази у избеглиштво у Српско Сарајево, данас Источно Сарајево. Члан је Српског интелектуалног форума Источно Сарајево. Њене песме су заступљене у многим антологијама српске поезије, а преведене су и на друге језике.

Форум Театар Источно Сарајево и Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске из Источног Сарајева су 2005. године направили документарни филм о животу Даре Секулић. Филм је режирао Витомир Митрић, а сценарио за филм је писала Дара Секулић. Дара Секулић је добитник више песничких награда: Први добитник награде Саво Мркаљ, Награда Златна струна за 1972. годину, Змајева награда за 1997. годину, Печат вароши сремскокарловачке (Бранково коло) за 2002. годину, Награда Српског просвјетног друштва „Просвјета“, Награда Књижевни сусрети на Козари 2010. године, Награда Кочићево перо за 2009. годину и многе друге.

Библиографија: Го паук, издавач: Бесједа, Бања Лука, Одсањани дом, Грлом у јагоде, Горак конак, Блиско било, Дух пустоши, Поезија Даре Секулић: Зборник радова, издавач: Матица српска, Нови Сад, (1998), Записи о биљу и нама, издавач: Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Источно Сарајево (2005), Облик студи, издавач: Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Источно Сарајево (2005), Лицем од земљице, Лицем према сунцу, издавач: Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Источно Сарајево (2004), Лицем према сину, издавач: Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Источно Сарајево (2005), Реч се игра (песме за децу), издавач: Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Источно Сарајево (2005), Лицем према сунцу, издавач: Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Источно Сарајево (2005), Изабрана дела (пет томова), издавач: Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Источно Сарајево (2005), Сретна скитница, издавач: Глас Српске, Бањалука (2008), Брат мој, Тесла, Ни велики ни мали, Камени кашаљ (2008). Време последњег рата провела је са четворо унучади у избеглиштву, а у свој стан у Сарајеву вратила се 2002. године. Према сопственој евиденцији, написала је 28 књига поезије. Велика српска песникиња Дара Секулић (91) сахрањена је на гробљу Свети Марко у Сарајеву, у кругу породице и пријатеља.